Селон агенција Тасс, позивајући се на генералног директора компаније Ростец Сергеја Чемезова, прва серија новог руског борбеног тенка Т14 Армата биће испоручена крајем 2019. или на самом почетку 2020. Испоручена оклопна возила неће бити у њиховој серијска конфигурација, али у стандарду коју је генерални директор Ростеца описао као експериментални. Првобитно је прва испорука ове године била да састоји се од 12 Т14 и 4 Т16 разбијача тенкова, који су требали бити у производној верзији, прва испорука'наредба од 132 Т14, Т15 и Т16 објављена у септембру 2018., а која ће бити испоручена до 2021.. Данашње саопштење, да се не ради о било каквом Т16 и да се не наводи број тенкова, али да се прецизира да ће они бити испоручени у „експерименталној“ верзији, сугерише да производња новог руског тенка и даље наилази на потешкоће.
Борбени тенк Т14 Армата, заједно са борбеним возилом пешадије Т15 и разбијачем тенкова Т16, представљен је јавности на војној паради 9. маја 2015. Нови оклоп прекида руску традицију моћних оклопних возила и јефтиних, нпр. Т72 или Т90. Заиста, Т14 је концентрат технологија, опремљен аутоматизованом беспилотном куполом, посадом од 3 члана смештене у оклопној капсули за преживљавање на предњем делу тенка, и великим бројем оптичких, детекционих и комуникационих система. Такође носи оклоп нове генерације, допуњен активним системом заштите Афгханит, способан да пресреће ракете и гранате преко 360° пре него што ударе у возило.
Све ово има своју цену, а према доступним проценама, Т14 би достигао 4 милиона долара по јединици, или скоро 3 пута више од цене Т90М и 4 пута више од цене Т72Б3М. Попут руских ваздушних снага са Су57, или поморских снага са фрегатама 22350 Горшков и 22350М Супер Горшков, руске копнене снаге су стога ангажоване на снажан квалитативни технолошки развој, што нужно доводи до повећања трошкова набавке опреме и одржавања. Али за разлику од западњака, а посебно Европљана, руски стратези спроводе двоструку стратегију, комбинујући ограничен број високоучинковите, дакле скупе опреме у рукама најбоље обучених снага, и значајан број опреме старе генерације, али модернизоване, свакако мање ефикасна, али и много јефтинија, коју спроводе мање обучене снаге, као што су регрутски батаљони који још увек представљају 40% радне снаге, и резервне снаге које прелазе 4 милиона људи. Овај приступ омогућава одржавање веома позитивног односа снага у односу на европски блок НАТО-а, упркос средствима која би се могла описати као „слаба“ у односу на Сједињене Државе, Кину или Европљане.