Нови грчки министар одбране Никос Панагиотопулос потписао је, поводом посете Паризу на сусрет са министром оружаних снага Флорансом Парли, писмо о намерама за набавку две фрегате типа Белх@ Навал Гроуп. Преговори око овог програма, који се тиче 2 брода + 2 опције, воде се неколико година и до сада су били блокирани буџетским потешкоћама са којима се Грчка сусрела. Овим потписом се чини да је осовина преговора за пронађен је дефинитиван финансијски аранжман, чиме је омогућено да се овај програм оствари.
Грчка ИД ће, према информацијама које је објавило Министарство оружаних снага, у сваком погледу бити слична онима које су планиране за Националну морнарицу, с том разликом што ће, поред 16 ракета Астер 30, носити у Силвер 50. силос, 8 пројектила МдЦН стелт крстарење у силосу Силвер 70. Неки извештаји у грчкој штампи сугеришу да би Атина такође желела да ојача противваздушну моћ бродова, додавањем трећег система Силвер 50 како би повећала број Астер 30 пројектила од 16 до 24. Уговор је вредан око 1,2 милијарде евра, а Париз би понудио Атини да постане партнер програма СДИ Белх@рра, попут онога што је предложено у Бриселу са ЦаМо уговором о куповини ВБМР Гриффон и ЕБРЦ Јагуар.
Ако је имиџ Грчке у великој мери нарушен након кризе из 2012. године, њена ситуација се увелико побољшала последњих година, са економским опоравком на видику, а националним буџетом у благом суфициту. Нова влада К. Мицотакиса је такође покренула реформе укључујући значајно смањење пореза на зараде, како би подстакла запосленост и стала на крај незапослености која још увек погађа 25% активног становништва. Али грчке оружане снаге биле су међу највише погођеним мерама штедње које је наметнуо Брисел, а посебно Берлин, главни донатор земље, који је са годишњег буџета од 7,5 милијарди евра прешао на мање од 4 милијарде евра. Истовремено, буџет намењен одбрани Турске, историјског противника земље, порастао је са 8 милијарди евра на скоро 19 милијарди евра, и наставља да расте. Овај јаз је повећао антагонизам између две земље у Егејском мору, као иу Тракији, око Истанбула.
ФДИ Белх@рра фрегате, у ствари, могле би да представљају ребаланс који се нестрпљиво чека у односу на Анкару од стране Хелленског адмиралитета. Комбинација пројектила Астер 30 и ММ40 Блоцк ИИИ и радара Сеа Фире ће, ако је потребно, омогућити стварање зона забране приступа, посебно око осетљивих острва као што су Лезбос или Кипар. Ракете МдЦН ће омогућити Атини да одржи капацитет за одговор на турску стратешку инфраструктуру у случају ескалације, док ће напредне могућности детекције против подморница Белх@рра, повезане са његовим Ембеддед АСМ хеликоптером, моћи да неутралишу подморницу претња. Међутим, да би покрила цело Егејско море, Хеленској морнарици ће заправо требати 4 ИДФ, а не 2.
Остаје чињеница да ова најава показује напредак постигнут по овом питању последњих месеци, упркос Напори Вашингтона да покуша да разувери Атину да изврши ову аквизицију. Ово такође показује значај који грчке власти дају односима са Паризом, у приступу који има за циљ да буде избалансиран између Француске, Немачке и Сједињених Држава. Састанак двојице министара одбране омогућиће и решавање другог критичног питања одбране које се тиче Француске, одржавања Миража 2000 грчких ваздухопловних снага, које данас пате од недостатка резервних делова, а које би могле имати користи од добродошле модернизације против Ф16 МЛУ Блок 52 турских ваздухопловних снага.
Као таква, одбрамбена индустрија земље могла би да представља, за Француску, партнера по избору, како у поморском и ваздушном сектору, тако иу копненом оружју. Земља која ће моћи да понуди одрживо индустријско и финансијско решење у земљи, вероватно би могао да постане преферирани партнер у реконструкцији грчких оружаних снага. За сада су Сједињене Државе, опет, а не европска држава, које показују највише жара у овој области.