Односи између Сједињених Држава и Турске су последњих година били затегнутији и обојени лажном игром покера у којој се чини да председник Ердоган игра са извесним уживањем на међународној сцени. Али од ступања у службу противваздушних система дугог домета С-400 набављених од Русије, позиција турског председника је постала знатно сложенија санкционисањем Вашингтона онога што се понекад представља, тако упитно, попут „НАТО-овог друга армија“, лишавајући Анкару одређених кључних технологија за сопствене одбрамбене програме, као што су тенк Алтај и хеликоптер Т129. Што је још горе, то је довело до искључења земље из програма Ф-35 и отказивања наруџбине за 100 авиона који су представљали одлучујућу компоненту напретка турског војног оруђа. Од тада, власти у земљи су узалуд покушавале да изигравају блоковску опозицију, понекад у приближавајући се Москви да наговести надолазећу наруџбу ловаца Су-35 па чак и Су-57 и сарадњу са руском одбрамбеном индустријом, понекад покушајима мање или више снажних потеза према Вашингтону, посебно када је Доналд Трамп још био у Белој кући.
Ситуација није много јаснија ни од стране Сједињених Држава, које су се насумично и неефикасно држале шаргарепе и штапа против Турске, претећи ескалацијом санкција. ако би, на пример, Анкара наручила нове батерије С-400, док наставља да зависи од турске индустрије у одређеним деловима програма Ф-35, из којих је и сама званично искључена, и давањем изузећа за одређене извозе одбрамбене опреме, како би Анкари омогућило да сачува сопствене извозне уговоре. Осим тога, САД још увек нису донеле одлуку о 1,4 милијарде долара које је Турска већ платила у оквиру програма Ф-35, за авионе које није добила, а које вероватно никада неће добити.
Управо је у овом више него непрозирном контексту председник Ердоган најавио, током интервјуа датог ове недеље, да Сједињене Државе су се сложиле да продају нове Ф-16 Турској, као компензацију за исте већ плаћене 1,4 милијарде долара од стране Анкаре, без давања више детаља о могућем реду вожње, или у вези са бројем и типом авиона у питању. Неколико дана раније, турске власти су саопштиле да су од Пентагона, у оквиру Стране војне продаје, захтевале набавку 40 нових Ф-16 стандарда Блок 70/72 Випер, као као и 80 комплета за модернизацију за надоградњу дела сопствене флоте Ф-16 на овај стандард. Међутим, морамо бити веома опрезни у вези са заслугама које треба приписати овим изјавама.
Остатак овог чланка намењен је само претплатницима -
Чланци у пуном приступу доступни су у одељку "Фрее Итемс". Фласх чланци су доступни у пуној верзији 48 сати. Претплатници имају приступ комплетним чланцима Анализе, Вести и Синтезе. Чланци у Архиви (старији од 2 године) резервисани су за Премиум претплатнике.
Куповина претплата је доступна само са веб странице - одељак Претплате и алати
