Шта би одговорило ако би Турска поново купила системе С-400 од Русије?

Турски председник, РТ Ердоган, поново се сусрео са својим руским колегом, Владимиром Путином, у приморском граду Сочију на обали Црног мора. Чини се да је међу многим темама о којима су разговарала двојица шефова држава куповина другог пука противваздушних система С-400 од Анкаре најпроблематичније са западне тачке гледишта. Прва наруџба Турске за две комплетне батерије С-400 2017. године изазвала је снажан одговор из Вашингтона, јер је Доналд Трумп, после дугог одуговлачења и под притиском Конгреса, одлучио да искључи Анкару из програма Ф-35, те да се откаже турска наруџба за 2020 авиона Ф-100А и Ф-35Б 35. године. За председника Ердогана, који није званично најавио нову наруџбу за систем С-400 или друге руске одбрамбене системе обухваћен УС ЦААТСА законима осмишљен да спречи Русију, а у мањој мери и Кину, да извозе своју главну одбрамбену опрему претећи економским и технолошким санкцијама потенцијалним купцима, избор да ли ће се набавити додатни С-400 или не искључиво је национална ствар, и ниједна друга земља или савез има реч по овом питању.

Током састанка са Владимиром Поутинеом 28. септембра, разговарано је о овој теми, као ио могућем индустријском учешћу Турске у производњи набављених система, што претпоставља трансфер технологије. Али ако је прва наредба, стављена у посебан контекст када су САД једно време одбијале да извезу систем Патриот у Турску после покушаја пуча 2016., то објашњава умерени одговор Вашингтона и одсуство одговора другог НАТО -а чланови, нови поредак би овога пута био чин пркоса председника Ердогана према Сједињеним Државама, који не може остати без изузетног одговора. У том контексту, какви могу бити одговори Вашингтона и савезника, и које би биле потенцијалне последице по Турску и по безбедност јужног крила НАТО -а?

Долазак првих система С400 у Турску у јулу 2019. довео је до искључења земље из Заједничког борбеног програма и отказивања 100 Ф-35 по налогу Анкаре.

За Вашингтон ситуација није једноставна. Мало је вероватно да ће употреба претње имати икаквог ефекта, јер је Доналд Трумп више пута претио након што је Анкара набавила прве С-400 који су погодили турску економију и локалну валуту, а да никада не ставе свој новац тамо где су им уста, па чак и приказивање извесно саучесништво са председником Ердоганом, посебно током самита НАТО -а у Лондону 2019. године, на озлојеђеност Француске која је чекала чврсту осуду Турске од стране Алијансе по питању војне подршке, у супротности са резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација које је уложила Анкара властима у Триполију у контексту либијског грађанског рата. Осим тога, ако је Турска дефинитивно избачена из програма Ф-35, санкције против војне опреме брзо су ублажене, што је посебно омогућило Анкари да моторизује своје бродове, хеликоптере и оклопна возила која се извозе са америчким, њемачким или британским рјешењима.


Остатак овог чланка намењен је само претплатницима

Чланци са пуним приступом доступни су у „ Фрее Итемс“. Претплатници имају приступ чланцима Вести, Анализе и Синтезе у целости. Чланци у Архиви (старији од 2 године) резервисани су за професионалне претплатнике.

Од 5,90 € месечно (3,0 € месечно за студенте) – Без временске обавезе.


Релатед постс

Мета-Дефенце

БЕСПЛАТНО
ПОГЛЕД