После Авганистана, Сједињене Државе најављују повлачење својих трупа из Ирака

Амерички председник Јое Биден, поводом посете ирачког премијера Мустафе Ал-Кадхимија Белој кући, најавио је да САД су намеравале да повуку своје трупе из своје земље до краја године, након најаве повлачења трупа из Авганистана које је почело 1. маја, а требало би да се заврши 11. септембра. Према америчком председнику, америчке снаге остаће на располагању да пруже подршку властима и ирачким војскама, посебно за њихову обуку, али ће 2.500 људи који су још увек присутни у земљи бити повучени по скраћеном распореду, како би се омогућило, према њему, да се усредсреди на хитније изазове, у овом случају на Русију и Кину. Ова најава се очекивала неколико недеља, у складу са контроверзнијим повлачењем из Авганистана, које се наставља упркос офанзиви талибанских снага које сада контролишу половину авганистанских провинција. Ситуација ће вероватно бити мање сложена у Ираку, с тим што ће власти те земље бити чвршће успостављене и моћи ће се ослонити на друге релеје снага од јединих америчких или западних сила, као што су посебно бројне иранске милиције које су учествовале у уништавање калифата Исламске државе и који од тада нису напустили земљу, као и ирачки Курди који чврсто контролишу север земље.

За америчког председника, поред тога што је окончао две обавезе које више нису омогућавале краткорочни или средњорочни излазак са врха, то је пре свега одлука са стратешким и буџетским циљем. Заправо, буџет Пентагона озбиљно је оштећен због трошкова страних операција и америчког распоређивања, више од 69 милијарди долара 2021. године, док додатни трошкови за те исте оперативне активности премашују 100 милијарди долара за различите америчке војске. Заправо, смањење глобалног задуживања америчких трупа показало се приоритетном осовином за Бајденову администрацију, која се суочава са све већим инвестицијским потребама у војскама, посебно у модернизацији много опреме наслеђене из хладног рата., Док је Амерички напори у одбрани већ су на врло високом нивоу, са 3,3% БДП-а у америчкој економији и друштву које је већ тешко погођено кризом ЦОВИД. Такође можемо очекивати да ће се и америчко присуство у Африци, као и на Блиском истоку, смањивати у годинама које долазе, и то, упркос порасту моћи Ирана, толико је хитно Вашингтону да концентрише своје снаге тамо где су оне највише потребан и најмање скуп у Сједињеним Државама, а у мањој мери и у Европи.

Америчке војске данас се суочавају са историјским изазовом да се суоче са кинеском војном силом у изградњи.

Потреба за средствима за модернизацију и трансформацију америчких војски данас толико плаче да је Сенат прошле недеље најавио двостраначку иницијативу чији је циљ да се финансирање за 2022. годину доведе на 740 милијарди долара, односно више за 23 милијарде долара више од 716 милијарди долара коју је представила администрација Бајдена. Ако је мало вероватно да ће доћи до овог износа, посебно због знатно израженијег отпора контроли потрошње на одбрану у Представничком дому са јаком демократском већином, иницијатива показује висок ниво тензија који данас влада између Капитола и Беле куће на тему буџетске стратегије која ће бити усвојена за суочавање са Кином и Русијом, поготово што је маневарски простор за Белу кућу сада мали. Јер ако су годишњи издаци за ирачке и авганистанске операције у 150. години и даље премашили 2015 милијарди долара, они сада не достижу 10 милијарди долара, а само део овог износа односи се на око 5000 мушкараца који су остали распоређени у ове две земље на почетку 2021.


Остатак овог чланка намењен је само претплатницима

Чланци са пуним приступом доступни су у „ Фрее Итемс“. Претплатници имају приступ чланцима Вести, Анализе и Синтезе у целости. Чланци у Архиви (старији од 2 године) резервисани су за професионалне претплатнике.

Од 5,90 € месечно (3,0 € месечно за студенте) – Без временске обавезе.


Релатед постс

Мета-Дефенце

БЕСПЛАТНО
ПОГЛЕД