После Авганистана, САД најављују повлачење својих трупа из Ирака

Амерички председник Џо Бајден је, поводом посете ирачког премијера Мустафе Ал Кадимија Белој кући, саопштио да САД су намеравале да повуку своје трупе из своје земље до краја године, након најаве повлачења трупа из Авганистана које је почело 1. маја и требало би да се заврши 11. септембра. Према речима америчког председника, америчке снаге ће остати на располагању за подршку властима и ирачким војскама, посебно за њихову обуку, али ће 2.500 људи који су још увек присутни у земљи бити повучени по скраћеном распореду, како би се, према његовим речима, омогућило да се фокусира на хитније изазове, у овом случају на Русију и Кину. Ова најава се очекивала неколико недеља, у складу са контроверзнијим повлачењем из Авганистана које се наставља упркос офанзиви талибанских снага које сада контролишу половину авганистанских провинција. Ситуација ће вероватно бити мање сложена у Ираку, јер су власти у земљи чвршће успостављене и способне да се ослоне на друге релејне снаге осим само на америчке или западне снаге, као што су посебно бројне иранске милиције које су учествовале у уништавању калифата Исламске државе и који од тада нису напуштали земљу, као и ирачких Курда који чврсто контролишу север земље.

За америчког председника, поред стављања тачке на две обавезе које више нису омогућавале да се предвиди краткорочни или средњорочни излазак одозго, то је пре свега одлука са стратешким и буџетским циљем. Заиста, буџет Пентагона је у великој мери хендикепиран трошковима спољних операција и америчких распоређивања, више од 69 милијарди долара у 2021. години, док додатни трошкови за ове исте оперативне активности премашују 100 милијарди долара за различите америчке војске. У ствари, смањење глобалног отиска америчких трупа показује се као приоритет за Бајденову администрацију, која се суочава са растућим инвестиционим потребама у оружаним снагама, посебно за модернизацију бројне опреме наслеђене из Хладног рата. , док америчка Одбрамбени напори су већ на веома високом нивоу, на 3,3% БДП-а у америчкој економији и друштву које је већ тешко погодила криза ЦОВИД-а. Такође можемо очекивати да ће се америчко присуство у Африци и на Блиском истоку такође смањити у годинама које долазе, упркос порасту моћи Ирана, јер Вашингтону постаје хитно да концентрише своје снаге тамо где су најпотребније и најјефтиније, у Сједињеним Државама, а у мањој мери и у Европи.

Потреба за кредитима за модернизацију и трансформацију америчких оружаних снага је данас толико акутна да је Сенат прошле недеље најавио двостраначку иницијативу која има за циљ да средства за 2022. годину доведу на 740 милијарди долара, односно више од 23 милијарде долара више од 716 милијарди долара. представила Бајденова администрација. Ако је мало вероватно да ће овај износ бити достигнут, посебно због много већег отпора контроли потрошње на одбрану унутар Представничког дома са снажном демократском већином, иницијатива показује висок ниво тензија који данас влада између Капитола и Беле куће на предмет буџетске стратегије коју треба усвојити за обрачун са Кином и Русијом, поготово што је маневарски простор за Белу кућу сада слаб. Јер ако су годишњи трошкови за операције у Ираку и Авганистану и даље премашивали 150 милијарди долара у 2015. години, они сада нису достигли 10 милијарди долара, а само део ове суме се односи на отприлике 5000 људи који су остали распоређени у ове две земље почетком 2021. године.

Остаје да се прочита 75% овог чланка,
Претплатите се да бисте му приступили!

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од 6,90 €.

Пријава за билтен