Ова 4 замаха која хендикепирају западне одбрамбене напоре против Кине и Русије

Како конкуренција између Запада и кинеско-руског блока постаје све жешћа на међународној сцени, бројне симулације спроведене последњих година показују да упркос потрошњи на одбрану Запада 6 пута већој од потрошње Кине и Русије заједно, потоње настављају да расту њихову релативну војну моћ, до те мере да ће вероватно престићи конкуренте у наредној деценији. Наравно, могу се наћи у искушењу тривијална објашњења, као што су веома различити трошкови рада међу земљама, или много строжа контрола коју ови режими намећу свом становништву. Међутим, ова објашњења не могу сама објаснити такве разлике, нити потешкоће са којима се западне демократије суочавају при равноправној утакмици са Москвом или Пекингом. Заиста, осим чисто спољних и структурних узрока повезаних са природом ових конкурената, чини се да су западни одбрамбени напори сада озбиљно ометени са 4 феномена који су се постепено појављивали током година, а који сада увелико утичу на саму ефикасност овог труда, до тачке да неутралишу буџетску предност која им је на располагању. Ова 4 заношења представљају, заправо, данас велике и тешке препреке за превазилажење како би се западним земљама омогућило да се изједначе са Пекингом и Москвом у овом новом геостратешком окружењу.

1- Одбрамбена технологија

Иако је неспорно да је технологија играла, и да ће играти, одлучујућу улогу у сукобима, природно постоји снажно искушење да се технолошки део војних акција повећа што је више могуће како би се надали значајној предности. Међутим, иза одређене тачке, ово ће се претворити у уверење, чак и у парадигму, да постане прави помак технолога, у коме вера у нове технологије надмашује сва друга разматрања. Ова сигурност доводи до стварног концептуалног замагљивања ограничења везаних за имплементацију ових технологија украшених свим врлинама, било у смислу трошкова и доступности материјала, било због директних рањивости које су оне изазвале. Током протеклих деценија, примећено је много примера овог заношења, било да је тако од 3 крузера класе Зумвалт америчке морнарице који би требао револуционирати поморско ратовање, а чији је главни систем наоружања, 155 -милиметарски напредни систем оружја нефункционалан због фараонских трошкова сваког хица који се приближавају милион долара, или тридесетак приморских борбених бродова чији оперативни капацитети не дозвољавају њихово распоређивање у борбеној зони. Укупно, ова два програма коштаће америчке пореске обвезнике еквивалент од 45 фрегата нове класе Цонстеллатион, које данас озбиљно недостају америчкој морнарици да би обуздале успон кинеске и руске морнарице.

УСС Зумвалт и ЛЦС Индепенденце, два примера програма обележених ексцесима и превеликим технолошким амбицијама, до те мере да су изгубили сваки контакт са оперативном стварношћу и трошковима дизајна.

Али најрепрезентативнији пример овог заношења несумњиво је програм Јоинт Стрике Фигхтер који је родио Лоцкхеед Мартин Ф35, борбени авион који је требало да технолошки надмаши све постојеће борбене авионе, стандардизујући подршку и за копнене авионе, на носачима авиона и на носачима хеликоптера и чији је напредни стеалтх требао произвести одлучујућу предност у борби. На крају, данас, иако уређај још није достигао пуну индустријску производњу, нити његов оперативни референтни стандард, чини се да прекомјерни технолошки избори који су до њега довели нису узели у обзир одређена ограничења изазвана његовим изборима, као што су у погледу одржавања или ваздухопловних перформанси; добровољно или не, увелико потценили трошкове имплементације уређаја; и озбиљно су преценили ефикасност имплементираног пасивног прикривања, док потенцијални руски и кинески противници сада интензивно примењују системе детекције способне да му се супротставе, чак и на великој удаљености, попут радара ниског нивоа, фреквенција и пасивних радара.

На крају, далеко од тога да представља одлучујућу предност, технологизам који је изњедрио ове програме, али и многе друге, озбиљно ће нагризати инвестиционе и модернизацијске капацитете америчких армија, а транзитивношћу многих западних армија, присиљавајући америчко ваздухопловство да преиспита свој план модернизације и размотри могућност замене сопствених Ф16 нови мање сложен и надасве јефтинији уређај, уместо Ф35А. Данас такође треба напоменути да се та иста непоколебљива вера коју су америчке војске имале у тајности пре само неколико година налази у концепту кооперативног ангажовања и комуникације, Јоинт Алл Домаин Цооператион, или ЈАДЦ, који је поново представио Америчка војска, као и америчко ваздухопловство и америчка морнарица као Алфа и Омега војне ефикасности пред кинеским доласком на власт у Пацифику. Међутим, изгледа да је помало брзо заборављено, успут, да и саме кинеске војске спроводе упоредиву доктрину, и да њена претпостављена ефикасност важи само ако неко има надмоћ у етерима за одржавање оперативних комуникација, у домену у којем су управо Руси а Кинези интензивно улажу.

2- Напор одбране као јавна политика


Остатак овог чланка намењен је само претплатницима

Чланци са пуним приступом доступни су у „ Фрее Итемс“. Претплатници имају приступ комплетним чланцима Анализе, ОСИНТ и Синтезе. Чланци у Архиви (старији од 2 године) резервисани су за Премиум претплатнике.

Од 6,50 € месечно – Без временске обавезе.


Релатед постс

Мета-Дефенце

БЕСПЛАТНО
ПОГЛЕД