Ове 4 злоупотребе које ометају одбрамбене напоре Запада против Кине и Русије

Док конкуренција између Запада и кинеско-руског блока постаје све жешћа на међународној сцени, бројне симулације спроведене последњих година показују да упркос томе што је западна потрошња на одбрану 6 пута већа од потрошње Кине и Русије заједно, ове друге настављају да расту. њихову релативну војну моћ, до те мере да ће вероватно престићи своје конкуренте у деценији која долази. Наравно, можемо бити у искушењу тривијалним објашњењима, као што су веома различити трошкови рада између земаља, или много чвршћа контрола коју ови режими намећу свом становништву. Међутим, сама ова објашњења не могу да објасне оваква неслагања, као ни тешкоће са којима се западне демократије суочавају да се изједначе са Москвом или Пекингом. Заиста, поред чисто спољашњих и структурних узрока повезаних са природом ових конкурената, чини се да су западни одбрамбени напори данас озбиљно хендикепирани због 4 феномена који су се постепено појављивали током година и који сада снажно утичу на саму ефикасност овог напора, до тачке неутралисања буџетске предности коју имају. Ове 4 злоупотребе представљају, заправо, данас велике и тешке препреке које треба превазићи како би се омогућило западним земљама да се ставе у равноправан положај са Пекингом и Москвом у овом новом геостратешком окружењу које се појављује.

1- Одбрамбена технологија

Ако је неоспорно да је технологија играла, и да ће наставити да игра, одлучујућу улогу у сукобима, искушење је природно велико да се технолошка улога у војним акцијама повећа што је више могуће како би се надали суштинској предности. Изнад одређене тачке, међутим, ова жеља се трансформише у уверење, чак и парадигму, да се постане прави технолошки помак, у коме вера у нове технологије замењује сва друга разматрања. Ова извесност доводи до стварног концептуалног замагљивања ограничења везаних за примену ових технологија окићених свим врлинама, било у погледу трошкова и доступности материјала, било директне рањивости изазване њима. Последњих деценија уочени су бројни примери овог одмака, да ли од 3 крстарице класе Зумвалт америчке морнарице требало би да револуционише поморски рат, а чији главни систем наоружања, напредни систем оружја од 155 мм, није у функцији због фараонских трошкова сваког хица који се приближавају милиону долара, или тридесет приморских борбених бродова чије оперативне способности не дозвољавају да буду распоређене у борбеним зонама. Укупно, ова два програма ће коштати америчке пореске обвезнике еквивалент од 45 фрегата нове класе Цонстеллатион, које данас озбиљно недостају америчкој морнарици да обуздају пораст моћи кинеске и руске морнарице.

Али најрепрезентативнији пример овог дрифта несумњиво остаје програм Јоинт Стрике Фигхтер који је изнедрио Лоцкхеед Мартин Ф35, борбени авион који би технолошки требало да надмаши све постојеће борбене авионе, стандардизујући подршку и за копнене авионе на носачима авиона и на носачима хеликоптера, а чија је напредна стелт била да произведе одлучујућу предност у борби. На крају, данас, док уређај још није достигао пуну индустријску производњу, нити његов оперативни референтни стандард, чини се да прекомерне технолошке одлуке које су довеле до њега нису узеле у обзир одређена ограничења изазвана његовим изборима, као што су у погледу одржавања или ваздухопловних перформанси; имати, добровољно или не, у великој мери потценио трошкове имплементације уређаја; и озбиљно су преценили ефикасност примењеног пасивног стелт-а, док потенцијални руски и кинески противници сада интензивно примењују системе за откривање који су способни да се супротставе томе, чак и на великим удаљеностима, као што су радари ниске брзине и пасивни радари.

На крају, далеко од тога да представља одлучујућу предност, технологија која је изнедрила ове програме, али и бројне друге, озбиљно ће нарушити инвестиционе и модернизацијске капацитете америчких армија, а транзитивношћу и многих западних армија, присиљавајући америчко ваздухопловство да преиспита свој план модернизације и размотри замену сопствених Ф16 нови мање сложен и пре свега јефтинији уређај, уместо Ф35А. Такође ћемо приметити, данас, да се иста непоколебљива вера коју су америчке војске имале у тајности пре само неколико година, налази у концепту кооперативног ангажовања и комуникације, Заједничкој сарадњи у свим доменима, или ЈАДЦ, који су поново представиле САД Војска као и америчко ратно ваздухопловство и америчка морнарица као Алфа и Омега војне ефикасности у суочавању са порастом кинеске моћи на Пацифику. Међутим, чини се да је мало брзо заборављено, у пролазу, да кинеске војске такође примењују упоредиву доктрину и да је њена наводна ефикасност валидна само ако имамо превласт таласа за одржавање оперативних комуникација, домен у којем су управо Руси и Кинези интензивно улажу.

2- Напор одбране као јавна политика

Остаје да се прочита 75% овог чланка,
Претплатите се да бисте му приступили!

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од 6,90 €.

Пријава за билтен