САД могу победити Кину, али оружјем које не постоји

Сузбијање офанзиве на Тајван је једна од, ако не и главна брига америчких оружаних снага данас. На несрећу, врло многе ратне игре направљене последњих година на ову тему тешко да охрабрују, америчке војске редовно су потискиване и независно острво је у већини случајева падало у руке Пекинга. Многе опције и иновације се сада тестирају у покушају да се одговори на овај изазов, на пример мањим јединицама, врло покретним и боље координираним према препоруци нове доктрине маринаца et америчке војске, позив на роботски бродови и дронови за америчку морнарицу, и употреба хиперсоничних ракета и доктрина кооперативне обавезе за „све домене“ за америчко ратно ваздухопловство. Али опет, изгледа да рачуна нема.

Међутим, америчко ратно ваздухопловство објавило је прошле недеље да је постигло охрабрујуће резултате у недавним симулацијама. У детаљном чланку, новинарка Валерие Инсинна гостовала је у Дефенце Невс-у сви избори који су довели до овог резултата, посебно онај за масовно коришћење оружја које је данас или у фази израде или које једноставно не постоји. Ово је случај ловца нове генерације НГАД америчког ваздухопловства, програма у врло раној фази његовог развоја, и чији је УСАФ је тајно представио графички визуелни приказ у свом двогодишњем извештају о својим аквизицијама, али и о пуној интеграцији доктрине „Алл-Домаин“ у развоју, Скиборг борбене беспилотне летелице, хиперсонично оружје великог домета, као инови лаки ловац средње генерације, демонстрирајући ограничења неких програма који су представљени као свезнајући, попут Ф35.

Америчко ратно ваздухопловство објавило је визуални приказ свог новог програма Аир Доминанце следеће генерације. У стању програма немогуће је предвидети да ће коначни уређај заиста подсећати на ову слику, поготово што се чини да се програм НГАД креће ка не новом уређају, већ скупу комплементарних специјализованих уређаја који деле исту технолошку основу.

Заиста, стална претња коју ће кинески ловац вршити на потпорним авионима, посебно авионима танкерима, обавезаће америчко ратно ваздухопловство да примени уређаје обдарене довољним опсегом деловања. Да би то постигао и извео офанзивне акције преко Тајвана или кинеског тла, Ф35А би тада морао да користи додатне тенкове уништавајући своју наводно најефикаснију имовину, наиме стелт. У ствари, УСАФ Ф35А је у овој симулацији морао бити ограничен на нападне мисије великог домета, попут Ф15ЕКС, или на мисије против кинеских бродова и авиона у ободу летелице, присиљавајући их америчке планере да користе друге уређаје за изводити увредљиве акције, као што је Ф22, која није примарна функција, а посебно НГАД, који је стога све битнији средњорочно надокнадивши слабости америчког офанзивног система.

Поред тога, и да би умањио ефекте кинеских напада на савезничке војне аеродроме, САД су у овој симулацији одлучили да распореде своје снаге што је више могуће на свим расположивим аеродромима, како би се смањили ефекти масовног удара на једном од њих. И овде су тешки и сложени уређаји за одржавање, попут Ф35 и Ф22, лако хендикепирани, јер једноставно нису дизајнирани за рад у тако деградираном и рустичном окружењу. Отуда и интересовање за нови авион, генерације 4.5 како је предвиђао УСАФ, да замени своје Ф16 на овом нивоу који су превише осетљиви на кинеску одбрану, али чији би логистички отисак био много лакши и већа рустичност у односу на тежи и модернији уређаји, попут Ф35А.

Да би стекли симулирану предност, америчко ратно ваздухопловство морало је да користи опрему која још није у употреби, попут беспилотних летелица типа Лоиал Вингман, развијених у оквиру програма Скиборг.

Употреба дронова је такође кључни фактор за успешно суочавање са кинеским снагама у таквом сценарију. Заправо, чак и са технолошки повољним претпоставкама задржаним током последњих симулација, симулирани губици таквог сукоба, код мушкараца као и у материјалу, врло су високи, несразмерни онима забележеним током последњих сукоба који су обележили КСКС век, као у операције у Ираку и Србији. Употреба беспилотних летелица типа „Лоиал Вингман“, чији смањени трошкови омогућавају уништавање како би се стекла тактичка предност, стога је од суштинске важности, како људски тако и економски, суочена са кинеском одбраном.

Главни циљ ове симулације, која није у првој итерацији, је пре свега процена различитих тактичких и технолошких опција доступних америчким војскама, у великом сукобу и сложеном сценарију, као што је одбрана са Тајвана. Они су током година показали да тренутна америчка војна моћ није створена за сукоб против земље попут Кине, док је обратно, Пекинг је организовао и димензионисао свој војни алат само у ту сврху. Грозничавост коју смо видели две године у Пентагону, промоцијом нових доктрина, убрзањем одређених технолошких програма и све напетијим арбитражама између Конгреса, индустријалаца и војске, резултат је резултата више него забринутост због ових ратних игара .

Попут Кине, Русија је развила важан капацитет за сузбијање противничких авиона за подршку, као што су Авацс и авиони-цистерне, на пример са врло великим дометом ракете ваздух-ваздух Р37М, недавно квалификованом на броду Су-Руссиан 35С.

Јер, не грешите, оно што важи за Кину о Тајвану, једнако је тачно и за Русију о Украјини, чак и балтичким земљама или Скандинавском полуострву. Ако би дошло до сукоба у централној или источној Европи, сви НАТО војни аеродроми источно од линије која пролази кроз Лондон и Париз заиста би били мета руских ракетних удара, присиљавајући на велику дисперзију ваздухоплова и на мисије изведене из већег дела даље од западне ловачке авијације. Исто тако, танкери и надгледање из ваздуха биће примарне мете руских Су-35, Су-57 и Миг-31 наоружаних противавионским ракетама великог домета попут Р-37М специјално дизајниран за ову мисију. Од тада, показаће се да су бројни Ф35А које је стекло неколико европских ваздухопловних снага, а које су Лоцкхеед и амерички Стејт департмент представили као врхунске борбене авионе, једнако хендикепирани у одбрани Европе као и у одбрани Тајвана.

Иако су европске војске данас дизајниране и обликоване за обавезе које нису повезане са великим интензитетом сукоба између НАТО-а и Русије, она је, с друге стране, већ 2008. године, након рата против Грузије, започела дубоке реформе како би се припремила за ову врсту сукоб. У односу на истовремени развој тензија у Украјини и око Тајвана последњих недеља показао је да ће се Пекинг и Москва вероватно координирати да би ометали војни одговор Сједињених Држава и тако обезбедили више него значајну тактичку предност.

Чини се да је календар европских програма, попут СЦАФ-а и МГЦС-а, све више у нескладу са реалношћу геополитичког и технолошког развоја и претњама које могу задесити Европу.

Стога се можемо запитати, као што смо већ много пута радили на Мета-Дефенсе-у, о важности главних програма у којима Француска и Европљани данас учествују, посебно у погледу распореда. Било да се ради о новим тешким оклопним возилима способним да удовоље захтевима савременог технолошког бојног поља, посебно у случају беспилотних летелица, залутале муниције и противтенковских ракета великог домета, или ваздушних борбених система који су способни да изазову ла руску вишеслојну интегрисану противваздушне одбране, ова опрема ће вероватно бити потребна много раније од 2035. или 2040. године, како је данас планирано. У том смислу, лекције из симулација америчког ваздухопловства против Тајвана требале би да послуже као електрични удар у Европи, као што је случај у Сједињеним Државама, а посебно у Француској, јединој нуклеарној држави на континенту, у истој онако како изгледа да их је Велика Британија асимилирала судећи поПонекад радикалне оријентације заузете у новом интегрисаном стратешком прегледу.

Релатед постс

Мета-Дефенце

БЕСПЛАТНО
ПОГЛЕД