Питао је амерички одбрамбени информативни сајт Дефенсеневс.цом неколико личности из западног одбрамбеног окружења да изразе своју визију и очекивања за наредну деценију. Међу њима је и пољски министар одбране Мариусз Бłасзцзак, а ставови које је изнео, као и најављени циљеви су у дубокој супротности са визијом коју је неколико недеља предлагао француски председник.
Подсетимо, док Француска традиционално проповеда јачање европске стратешке аутономије и смањење технолошке и оперативне зависности од Сједињених Држава, Француски председник Емануел Макрон, јасно је пооштрио свој говор позивајући Европљане да преузму одговорност за своја питања одбране, уи широм Европе. Према његовим речима, опасно је делегирати кључеве европске одбране Вашингтону, јер агенда Беле куће може значајно да одступи од програма европских народа.
Чини се, с друге стране, да су пољски ставови прилично различити. Заиста, Мариусз Бłасзцзак је јасно дефинисао мапу пута Варшаве за следећу деценију у области одбране, а ова рута пролази кроз Сједињене Државе. Тако се пољски министар у свом писму ниједном није осврнуо на одбрану Европе, док 5 пута цитира НАТО, а 6 пута Сједињене Државе или њихове снаге. Главни најављени циљ је испуњавање свих захтева Вашингтона за промовисање војног зближавања две земље. Дакле, Варшава ће посветити више од 2,5% свог БДП-а Ла Дефенсе 2030. године, у поређењу са 2% данас, повећаће величину својих снага посебно стварањем 4. механизоване дивизије, и изнад свега, размотрићекупити америчку опрему. Стога се може приметити да је једина опрема наведена у овом документу Лоцкхеед-ов Ф35.
Осим питања која су искључиво повезана са самом Одбраном, позиције пољске владе могу се објаснити са два фактора: Брегзитом и немачко-америчким тензијама. Заиста, чини се да је Варшава одлучила да се позиционира као фаворит Вашингтона у Европској унији, улогу коју је до сада имао Лондон, а која је често доводила до блокада и институционалних потешкоћа у Бриселу. Стога није изненађујуће видети Пољску међу најватренијим браниоцима отварања ПЕСЦО-а америчким одбрамбеним компанијама. Али пољске амбиције иду даље, и покушавају одузимају централну позицију у НАТО коју је Немачка до сада држала, изговоривши трговинске тензије које се данас супротстављају Вашингтону и Берлину, и недостатак немачких улагања у одбрамбену потрошњу, што је оштро критиковао председник Трамп. Поред тога, Пољска сматра да њен географски положај, у контакту са Белорусијом и Украјином, и уз калињинградску енклаву, оправдава концентрисање великог дела америчких снага које су тамо позициониране у Европи.
Ове пољске позиције могу се објаснити са неколико фактора. Са становишта одбране, Варшава и Москва остају веома антагонисти, а Пољска је данас на челу у Европи у преношењу поруке о претњи коју руске војске представљају за Источну Европу. Поред тога, Пољска очекује да буде награђена за лојалност коју показује према Сједињеним Државама, посебно на економском нивоу. Коначно, напомињемо да је пољска влада председника Анџеја Дуде у више наврата исказивала своје непријатељство према Европској унији, посебно због њене критике одређених антидемократских мера које предузимају пољске власти. У овој области, подршка Сједињених Држава би стога вероватно утицала на ставове Брисела.
Шта год да је случај, чини се да је јасно да Пољска не намерава да игра на карту Ла Дефенсе Еуропе. Такође није једини, посебно у земљама источне Европе. Француски председник ће из Лоса морати да покаже много више од убеђивања да би успео да неке европске земље заузму више европских и мање „атлантистичких“ ставова него данас. Али задатак ће бити тежак, а многи га чак сматрају немогућим. Једно је сигурно, Француска ће морати да очито демонстрира интерес ставова које брани, да се нада да ће започети процес промене. А то ће захтевати значајно јачање њених оружаних снага и одбрамбене индустрије.