Руска класа подморница са конвенционалним погоном, коју је НАТО идентификовао као „Кило“, која окупља бродове пројеката 877 и 636, данас је највећа класа подморница у употреби на свету, са 60 јединица у служби, иза које следи тип подморница. 209 немачког ТКМС. Али тамо где је немачки модел на крају свог живота и губи брзину, нови подморници Кило из програма 636.1 или 636.3 наставља да се гради, и нуди се на међународним тржиштима. Тако је у последњих 10 година 14 подморница „Побољшани кило“ ушло у службу у Вијетнаму (6×636.1), у Алжиру (2к636М) а у Русији (6×636.3) Поуздан, ефикасан, тих и добро наоружан, 636 је, штавише, економичан и погодан за употребу у близини обале или у затвореним морима. Због тога је 2016. године Генералштаб руске морнарице наредио изградњу 6 нових јединица за јачање Црноморске флоте.
Изградња прве јединице ове нове серије, тхе Петропавловск-Камчатски, покренут је у јулу 2017., а брод је поринут у марту 2019., једва 20 месеци након полагања кобилице, откривајући у пролазу да одређена руска бродоградилишта, попут бродоградилишта Адмиралитета у Санкт Петербургу који граде бродоградилиште Петропавловск-Камчатски, ефикасни су и брзи. Како преноси агенција Тасс, нова подморница би данас кренула ка Финском заливу до започети морска испитивања, и требало би, према речима генералног директора Адмиралитетског бродоградилишта Александра Бузакова, да буде примљен у службу пре краја године.
Шест примерака ове нове серије требало је да се придружи црноморској флоти пре краја 6. Дугачак 2022 м са потопљеном тонажом од 74 тона, 4000 такође носи 636.3 противподморничких торпеда и противбродова распоређених помоћу 18 цеви од 6 мм, и 533 противбродске и крстареће ракете Калибр ПЛ распоређене у 4 силоса. Иако немају анаеробни погон, могу да путују више од 4 наутичких миља док роне брзином од 400 чвора и остају потопљени дуже од 3 дана. Када се напајају батеријама, ове подморнице су познате по томе што су веома тихе и стога их је тешко уочити пасивним акустичним средствима попут оних које користе амерички поморски патролни авиони П6 Посејдон.
У ствари, са 6 примерака у служби у Црноморској флоти, појачаних са 6 лаких фрегата класе Григорович, руска морнарица обезбеђује да од 2022. године има извесну предност како би по потреби преузела контролу над овим морем. Заиста, бугарска, румунска, украјинска и грузијска морнарица нису ни величине ни опремљене да се носе са тим, упркос поруџбину од 4 противподморничке корвете Говинд 2500 од Румуније. Турска морнарица, са своје стране, концентрише већину својих ресурса у источном Медитерану како би одржала оперативни положај против Грчке. Што се тиче осталих флота НАТО-а, оне су ограничене Конвенцијом из Монтреа да пређу Босфор, и стога не могу у значајној мери да унапреде ресурсе у овом мору.
Тако, контролом над Црним морем, Русија обезбеђује да има значајна средства за кретање трупа на читавом источном и јужном крилу НАТО-а и његових савезникас, и да спречи сваки поморски упад који би покушао да му се супротстави. Као такав, други јуришни брод класе Иван Грене, ЛСТ од 6600 тона способан да искрца 350 људи и 13 борбених тенкова, што би ипак могло изгледати веома непријатно у затвореном мору где приступ контролише чланица НАТО (Турска) , заправо је намењено да црноморске флоте, а не северној или пацифичкој флоти, како се могло очекивати. Ово је пример који карактерише тренутну руску стратегију, веома прагматичан и способан да направи неколико очигледних слабости, затворено море које контролише противник, класу ЛСТ са лошим наутичким перформансама и класу фрегата које су превише лаке да би биле истински оффсхоре, тактичка и стратешка предност у односу на НАТО.