Подржана значајним индустријским и друштвеним напорима, руска војна претња је у пуној трансформацији, а да се западни Европљани не прилагођавају овој еволуцији.
Уочи руске офанзиве на Украјину у фебруару 2022, огромна већина аналитичара сматрала је да руске оружане снаге имају огромну војну моћ, барем на нивоу НАТО армија распоређених у Европи. У ствари, било је разумно сматрати да Украјина и њене оружане снаге, које сваке године имају скоро 10 пута мање буџетских средстава од својих противника, неће моћи дуго да се одупру офанзиви коју води Москва, осим ако не извршимо дубинско размишљање о реалности на терену и украјинским одбрамбеним способностима.
Без обзира на то, после неколико недеља борбе, то је брзо постало јасно Руска војна моћ била је много мања од процењене, док су се украјински отпор и западна мобилизација показали много ефикаснијим него што се очекивало. Мало по мало, док су руске армије сламали украјински борци колико одлучни, толико и инвентивни, овај осећај свемоћи руских армија се трансформисао у перцепцију неефикасности како у погледу команде, тако и доктрине, па чак и руске опреме. .
Данас, док је Руске снаге су изгубиле скоро 65% своје предратне тенковске флоте, али и 50% њених борбених оклопних возила, 25% хеликоптера и 15% борбених авиона, а да не говоримо о веома симболичној крстарици Москва, као и близу 200.000 погинулих, рањених или несталих бораца, руске војске нису сматрани само као дух онога што су били пре две године.
Европска перцепција руске војне претње под контролом
Суочени са овим запажањем, ако источни и северни Европљани, вероватно вођени пољском динамиком, наставе да модернизују и повећавају своје одбрамбене способности, посебно у области ратовања високог интензитета, Западни Европљани, Француска, Немачка, Италија и Уједињено Краљевство на челу, изгледа да у свом војном програму сматрају да ова руска претња више није велика, барем краткорочно.
Због тога ниједна од ових земаља не планира да повећава своје снаге посвећене ангажовању високог интензитета, док су постојеће снаге веома ограничене због сукцесивног развоја на бази асиметричног ангажовања као у Ираку, Авганистану или Малију.
Дакле, ове 4 силе, иако представљају комбиновани БДП од скоро 12,500 милијарди долара, или 75% укупног БДП-а целе Европске уније, заједно ће имати мање од 1000 борбених тенкова 2030. године, мање од Пољске и њеног БДП-а од 700, милијарди долара, али и мање од 300 цеви од 155 мм, 700 борбених авиона и мање од 250 противоклопних хеликоптера.
Заиста, посматрајући нове француске, британске, немачке и италијанске војне програме, чини се да ове земље не сматрају да би Русија могла представљати значајну претњу у кратком року, због веома великих губитака забележених у Украјини, а то без обзира на исход сукоба.
Европски програми који су сувише дугорочни
Стога су буџетски напори који би били неопходни за јачање компоненте посвећене великом интензитету, одложени након 2030. или чак 2035. године, како би се ослободили неопходни кредити за модернизацију других компоненти, као што су одвраћање, антибалистичка заштита, интелигенција или пројекција моћи. Међутим, неколико објективних елемената има тенденцију да доведе у питање ову перцепцију, било образложену или аргументовану, у срцу европских планова.
Прво, неопходно је проценити способности руских оружаних снага за реконструкцију након рата у Украјини, као и прагове и ограничења са којима се суочавају. И у ствари, ако је термин „ратна економија“ данас веома модеран у Европи, до те мере да се често прекомерно користи или чак лишава своје суштине, Русија га методично примењује од почетка сукоба у Украјини.
Дакле, од отворене економије релативно сличне западној тржишној економији, Русија је еволуирала ка много контролисанијој економији, оријентисаној углавном на извоз сировина и угљоводоника, као и на производњу оружја, уз бројне уступке јавном мњењу. да се избегне превелика траума, посебно заменом западних производа, који су до тада били веома присутни, производима кинеске производње.
Реорганизација руске одбрамбене индустрије
Данас је руска економија дубоко реорганизована како би испунила ова три циља, а да икакво кретање расположења није узнемирило становништво.
Остаје да се прочита 75% овог чланка,
Претплатите се да бисте му приступили!
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од 6,90 €.
Пријава за билтен
Региструјте се за Мета-одбрамбени билтен да прими
најновији модни чланци дневно или недељно
срамота је игнорисати вотку (војну пошаст) као и катастрофалну старосну пирамиду за Русију. Нагомилавање оружја осредњег квалитета у најбољем случају неће бити довољно ако нема људских ресурса за то.
Могли бисмо се позабавити и катастрофом малтретирања класа које улазе у војску, што подстиче још више младих да напусте земљу.
Што се тиче Кинеза, не разумем зашто мислите да Кинези сами праве добре ствари. Већ 50 година постоји индустријска пљачка и крађа великих размера за производњу њихове опреме. Видимо то са свим њиховим осредњим копијама Ф35, оклопних возила, па чак и бродова.
Коначно, Русија је кренула у неку врсту стрмоглавог лета који води само до обале.
Оно у чему се потпуно слажем са вама је вазализација Русије од стране Кине: идемо право на то и руском народу биће још мање смешно.
Главни аргумент у прилог тези о смањењу руске опасности није толико материјална или чак људска исцрпљеност колико фундаменталнија чињеница: после 3 дана рата, Путин је изгубио рат и то ће га одвратити да почне изнова.
Заиста, ниједан од његових циљева није постигнут: догодило се управо супротно. Украјина не само да се опире, већ се чврсто интегрише у западни блок; НАТО се шири; Запад је успео да се широко мобилише против руске агресије; Русија, уместо да повећа своју моћ, постаје земља клијент Кине. И ништа од овога није реверзибилно.
Други аргумент, једнако одлучујући, јесте да, супротно ономе што се каже више романтично него луцидно, Украјина није за слободу Европе, која није била и још увек није угрожена. Путинова Русија никада није размишљала о нападу на НАТО. Мислио је да ће успети да обезглави Украјину за 3 дана, а не да нападне економски и војно најмоћнији блок на свету, са пуним спектром нуклеарног одвраћања. А о томе све мање размишља сада када је видео какве заслуге може приписати способностима своје војске.
Једина опасност коју Русија заиста представља јесте сценарио где претрпи превише понижавајући пораз и одлучи да употреби нуклеарно оружје уз све ризике ескалације које то подразумева. Али изградња резервоара неће ништа променити.
С друге стране, Кина коју подржава Русија много је опаснија него што је била раније (ово је, по мом мишљењу, највећа грешка у процени Западњака). Међутим, и овде до сукоба не би дошло тенковима на равницама Пољске.
[…] […]
[…] 19. априла 2023. 3 […]
[…] ослабљен две деценије критичног недовољног улагања, упркос чињеници да се потенцијал за обнову руских снага, када се сукоб са Украјином заврши, чини много већи и бржи од […]
[…] алтернативе западним компонентама које се користе у његовој производњи, за производњу, сваког месеца, око педесет гусеничарских оклопних возила, укључујући тенкове Т90М, Т)80БВМ и Т72Б3М, као и борбена возила пешадије […]