Када је у марту 2018. Владимир Путин најавио да ће хиперсонична балистичка балистичка ракета „Кинжал“ ускоро ући у употребу, све западне оружане снаге су схватиле да ће ова нова технологија брзо постати оперативни императив и да су је у овој области препустили Русији, али и Кини која је следеће године представила сопствену хиперсоничну ракету ДФ17, што је превелики напредак. Ако су Европљани, као и обично, реаговали брзином морског краставца, Јапанци, Аустралијанци, Јужнокорејци и посебно САД су реаговале брзо и одлучно, брзу имплементацију програма у циљу што бржег набавке ове врсте наоружања. Један од главних америчких програма у овој области је ХАВЦ програм за Хиперсониц Аир-бреатхинг Веапон Цонцепт, хиперсоничну крстарећу ракету коју покреће мотор за дисање ваздуха типа Сцрамјет и коју је развила ДАРПА, америчка агенција за истраживање и развој Пентагон.
Једва три године након покретања, ХАВЦ програм је значајно напредовао. Већ прошлог септембра, ДАРПА је објавила први хиперсонични лет модела који су развили Раитхеон и Нортхроп Грумман, те да је већина почетних циљева постигнута током овог лета, а да се не зна да ли је то заправо први лет овог модела, нити постигнуте перформансе. ДАРПА је била мало опширнија у јучерашњем саопштењу за јавност, најављујући успех хиперсоничног лета другог модела крстареће ракете, овог пута коју је развио Лоцкхеед-Мартин. Тако сазнајемо да би ракета премашила брзину од 5 маха, дефинисану као хиперсонични праг, висину од 65.000 стопа и да је летела више од 300 миља, или 560 км. Такође сазнајемо да је ракету првобитно покретао традиционални чврсти појачивач, омогућавајући јој да достигне брзину која је потребна како би Сцрамјет који је развила компанија Аеројет Роцкетдине могао да преузме и покрене ракету изнад 5 Маха.
Употреба Сцрамјет-а, а не прашкастог горива као код пројектила Кинзхал, има много предности, посебно зато што се оксидатор неопходан за термичку реакцију која производи потисак обезбеђује атмосферски ваздух. Дакле, Сцрамјет је много лакши, са истим капацитетом, од мотора на прах који носи гориво и оксиданс, нудећи већи домет потенцијала и већу флексибилност употребе и маневара. Сједињене Државе су раније инвестирале у ову врсту технологије, са демонстратором Кс-51А Ваверидер тестираним почетком 2010. Међутим, нови сцрамјет који је развио Аеројет Роцкетдине, који је већ развио Кс-51 мотор, два пута је лакши и ефикаснији од прототипа, нудећи много озбиљније оперативне могућности примене него раније.
Остало је 75% овог чланка за читање, претплатите се да бисте му приступили!
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од €1,99. Претплате Premium такође омогућавају приступ архива (чланци стари више од две године)
[…] […]