Кинеске власти известиле су овог викенда, нови гранични инцидент између снага Народноослободилачке војске и индијских снага окренути према њима дуж демаркационе линије која служи као граница између две земље у хималајском региону Ладак, који је већ био предмет бројних тензија између две земље последњих месеци. Овога пута, према извештају кинеског Министарства спољних послова, кинеске трупе су биле принуђене да искористе пуцње упозорења да зауставе прераспоређивање индијских снага преко границе, очигледно стварајући нови талас напетости између Пекинга и Њу Делхија. Индијске власти, са своје стране, оптужују кинеске снаге за провокацију и тврде да су оне само реаговале на покрете самих кинеских армија.
Без обзира на то, Пекинг је управо потврдио огроман покрет трупа који је имао за циљ прераспоређивање снага на висоравни Ладака. Како се наводи у чланку који је данас објавио сајт глобалтимес.цн, ПЛА је најавила слање ваздушно-десантних, артиљеријске и противваздушне одбране, као и оклопних возила, јединица специјалних снага и бомбардера, што је означило врло јасну ескалацију текуће кризе у овој регион. Како се наводи на кинеском државном сајту, распоређене јединице припадале би 71. и 72. групи армија, као и другим јединицама из целе земље. Ова кретања трупа долазе након неколико месеци латентног, али заиста значајног појачања са обе стране демаркационе линије, Пекинг је поставио оклопна возила, покретну артиљерију et системи противваздушне одбране великог домета, Њу Делхи је са своје стране појачао присуство оклопних возила, противваздушних средстава средњег домета, борбених хеликоптера као и борбених авиона у непосредној близини тог подручја.
За сада, индијске власти још нису званично одговориле на ово огромно кинеско појачање на граници са Хималаја, али нема сумње да се овај одговор припрема и да би требало да буде исто толико масиван као и одговор суседа, Њу Делхи не може себи да приушти показују и најмањи знак слабости према Пекингу, или његовом јавном мњењу, по овом питању. Такође је сасвим могуће да се индијски одговор неће ограничити само на висоравни Ладак, да укључи јачање присуства индијске морнарице у Бенгалском заливу, дуж чувеног „пута свиле“.» сматрају кинеске власти као стратешки. Индијска морнарица је већ пре неколико дана распоредила разарач у Кинеско море, што је изазвало гнев кинеских власти које су оптужиле Њу Делхи да „игра на руку Сједињеним Државама“.
Веома је тешко рећи где ће престати кинеско-индијске реципрочне провокације у Ладаку, или чак да ли неће довести до правог оружаног сукоба. Очигледно је да ни једна ни друга држава данас, на први поглед, не би имала интерес да доводе у питање статус кво који постоји од 1962. године на овим просторима, макар краткорочно. Међутим, на делу су многе силе које објашњавају континуирани пораст тензија у овом региону између две земље. У ствари, мало је вероватно да ће трупе, било кинеске или индијске, започети кретање дуж ове веома осетљиве и надгледане границе, а да нису добиле наређење од највиших власти. У ствари, шта год да кажу власти две земље, једна од њих, чак и обе, траже значајно погоршање кинеско-индијских односа, са, као резултат, могућом конфронтацијом на „Хималајима“.
Међутим, на овом дијаграму изгледа да је Пекинг тај који има највише разлога да делује, чак и ако то пориче. За кинеске власти би приближавање Њу Делхија и Вашингтона, без сумње, представљало јаку препреку њиховим регионалним амбицијама, с тим да би Индија могла да обезбеди демографску масу која Сједињеним Државама, као и њиховим савезницима, итекако недостаје да би могле да обузда кинеску експанзију. Међутим, потписивање Одбрамбеног споразума између две земље може се разматрати само у контексту релативно мирне ситуације на индијским границама. Заиста, у супротном би се Сједињене Државе могле наћи де фацто у рату са Кином, са последицама које замишљамо на међународне односе, али и на светску економију, чак и у оквиру латентног или ограниченог сукоба.
У ствари, садашња криза би могла да буде кинеска стратегија која има за циљ да спречи ово формално приближавање Вашингтона и Пекинга, као што су руско заузимање Крима и посебно рат у Донбасу спречили Украјину да се приближи НАТО-у и Европској унији од 2014. . Јер ако западно јавно мњење може да прихвати објаву рата пред агресијом (стварном или наводном), наћи се у ратној ситуацији са другом по величини економском и војном силом на свету по „транзитивности” било би много теже одржати. С друге стране, директне или индиректне мотивације Њу Делхија да искористи ову кризу је много теже идентификовати, посебно јер је земља већ данас у великој мери хендикепирана здравственом кризом повезаном са коронавирусом.
У сваком случају, сада се чини мало вероватним да поновљене тензије које редовно узбуркавају кинеско-индијске односе у Ладаку као и на морима могу бити само последица међусобног неслагања о намерама оба. Под овим условима, појачано распоређивање трупа које је Пекинг спровео последњих дана могло би заправо да представља почетак војне операције са регионалним фокусом, чији би циљ био, како је раније објашњено, стварање кризне ситуације која потенцијално спречава војно приближавање и стратешки између Сједињених Држава и Индије. Сада ћемо видети какав ће бити одговор Њу Делхија, али и Вашингтона, ако амерички политичари сада могу да се посвете нечему другом осим предстојећим председничким изборима...