Од ступања у службу првог фрегата пројекта 22350, фрегата Адмирал Горшков, најаве се нижу једна за другом да би се њихов број повећао. Првобитно планирана за само 4 јединице, класа је наставила да се проширује, прво у априлу 2019. изградњом 2 додатне јединице, овог пута опремљене не са 16 већ са 24 силоса УкСК који могу да приме дугачке ракете попут П-800 Оникс, хиперсоничне 3М22 Циркон и крстареће ракете 9М54 Калибр, уз задржавање 32 силоса за противваздушне ракете система Полимент-Редут. Неколико месеци касније, у септембру 2019. године, Министарство одбране је најавило почетак изградње, 2020. године, два додатна блока истог типа, који би требало да уђу у употребу 2026. године.
Овога пута је заменик министра одбране Алексеј Криворучко, путујући у бродоградилиште Севернаја у Санкт Петербургу, саопштио да нове поруџбине за бродове ове класе биће објављене ускоро, без навођења броја или реда вожње. Ово саопштење је дато поводом церемоније полагања кобилице, којом се традиционално обележава почетак изградње брода, нове корвете пројекта 20380, друге класе пуне обећања за руску морнарицу.
Да ли је ово повезано са предстојећим уласком у службу Хиперзвучна ракета 3М22 Циркон, која је недавно први пут испалила из фрегате ? Ор новооткривена ефикасност руских бродоградилишта који поново успевају да изграде ефикасне поморске јединице у доследним роковима?
Без обзира на то, након деценија мршавих времена, чини се да руска површинска флота на отвореном још једном има користи од политике добровољних улагања, која вероватно превазилази очекивања Адмиралитета. Јер иза фрегата 22350 Адмирал Горшков, које би стога требало да достигну најмање 10 јединица, и корвете 20380/20385 и 20386, који би требало да достигне или премаши 15 примерака (13 потврђених до данас), Председник Путин је такође најавио почетак изградње најмање 8 тешких фрегата 22350М између 2020. и 2027. године, и 2 носача јуришних хеликоптера, дуго очекивани од руских адмирала од отказивања испоруке два француска маестрала.
Са значајним бројем фрегата и тешких фрегата, будући да би требало да пређу 18 јединица, уз подршку корвета са доказаним могућностима на мору и способне да распореде 8 тешких ракета као што су Калибр или Циркон, руска флота ће моћи да обезбеди несметано транзиције повлачењем јединица наслеђених из совјетског доба, као нпр 4 разарача Современиие и 9 противподморничких разарача Удалој још увек у служби. Оваквим поступком моћи ће се, по потреби, смањити број тешких разарача класе Лидер, чија је изградња планирана од 2025. године, до једине замене крстарица Слава (3 јединице) и Киров ( 2 јединице), и тиме постиже формат супериорнији од осталих европских земаља, чак и оних, попут Француске, Уједињеног Краљевства и Немачке, са знатно вишим БДП-ом.
Поред предстојећег ступања у службу Циркона, и обновљеног учинка руских бродоградилишта, трећи параметар може објаснити нагласак који се данас ставља на океанска пловила. Заиста, донедавно, Москва је давала приоритет изградњи густе флоте обалних корвета и наоружаних патролних чамаца, понекад описиваних са малом оскудношћу као „сила комараца“. Међутим, ови бродови су, као и патролни чамци Бујан-М, носили крстареће ракете 3М54 Калибр, док су били распоређени у Балтичком и Црном мору, стављајући велики део европске територије у домет. За Москву се радило о заобилажењу ограничења споразума ИНФ који је забрањивао употребу балистичких или крстарећих ракета домета од 500 до 2500 км које користе копнени лансери. Такође напомињемо да хиперсонична ваздушна балистичка ракета Кх47М2 Кинзхал следи исту логику, пошто је њен домет 2000 км.
са крај ИНФ споразума, употреба такве флоте постала је мање неопходна, а руско Министарство одбране је, у ствари, могло да пребаци део својих производних средстава на јединице на отвореном мору, поготово што су недавне вести показале Москви да чак и уз суштински континенталне стратегије, употреба моћне и одвраћајуће флоте показује се неопходном за спровођење одлука Кремља у питањима међународне политике. Осим тога, то ће омогућити проширење одбрамбеног радијуса око руске обале, опет ослањајући се на претњу коју Циркон представља потенцијалним противницима.
Коначно, и вероватно одлучујуће, руска флота по први пут има капацитет да се равноправно такмичи са НАТО-ом на мору, јер ће се огромна већина америчке флоте постепено померати ка пацифичком театру како би обуздала кинеску морнарицу. снага. У ствари, чак и ако је Кремљ свестан да ће му бити немогуће да парира европској поморској моћи на бројчаном нивоу, вероватно се клади на то да ће успети да преузме превагу над њим акумулирајући његову површину флоте, своју подморничку флоту и своје ваздушне снаге дугог домета, са нпр модернизација Ту-22М3М Бацкфире.
Једно је сигурно, кроз ове поновљене најаве у корист модернизације и проширења способности руске флоте, Москва жели да се позиционира као поморска сила, откривајући значајну промену у стратегији од распада Совјетског Савеза. Да ли ће западњаци бити спремни да прихвате овај изазов? Само ће нам будућност рећи...