Током Хладног рата, обе стране су имале ракете и бомбе са нуклеарним бојевим главама ниског учинка, намењене за употребу не против противничких градова или индустријске инфраструктуре, већ против војних снага. Тада смо разговарали о тактичком нуклеарном оружју. Доктрина тог времена је хтела да буде могуће користити ово оружје, без прекорачења прага који изазива стратешку ватру, односно реципрочну елиминацију противника интерконтиненталним балистичким ракетама које примењују стратешко нуклеарно пуњење од неколико стотина килотона.
Већ тада су се подигли многи гласови против оваквих сценарија, оценивши да је немогуће предвидети реакцију противника на нуклеарну ватру, чак и тактичку, ако има и нуклеарно оружје. Недавно су ови истраживачи са Принстона који су истакли у симулацијама да би употреба тактичког нуклеарног оружја највероватније довела до стратешке ескалације. Свакако, ове теорије су често критиковане, са мање или више објективности. Али остаје чињеница да прелазак нуклеарног прага, тактички или не, отвара поље потпуно непознатих могућности, јер се оне не могу заснивати ни на каквој статистичкој студији, а чије последице могу бити, штавише, катаклизмичне.
Остаје да се прочита 75% овог чланка,
Претплатите се да бисте му приступили!
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од 6,90 €.
Пријава за билтен
Региструјте се за Мета-одбрамбени билтен да прими
најновији модни чланци дневно или недељно