За разлику од Сједињених Држава, Велике Британије или Француске, руска морнарица никада није одустала од употребе дизел-електричних подморница у корист читаве нуклеарне флоте. Данас има 17 класичних подморница, 11 Модел 877 Кило и 6 Пројекта 636.3 Унапређени Кило који служе у Црноморској флоти. У 2017. години наручила је 6 нових примерака 636.3 који су тренутно у изградњи, који ће бити испоручени између 2019. и 2021. Пацифичкој флоти.
Очигледно, руски Адмиралитет изгледа веома задовољан својим моделом, пошто према агенцији Тасс, најмање двојица званичника Адмиралитетског бродоградилишта у Санкт Петербургу, које производи подморницу, потврдили су да су војне власти земље близу наручивања нове серије 636.3, намењене Балтичкој флоти, а ове данас нема, опремљен са подморницама осим 2 пројекта 877 Кило из 80-их и ускоро ће бити повучене из употребе. Адмиралитет, као што је често случај, није желео да коментарише ову тему. Међутим, мораћемо да сачекамо званичну потврду поруџбине, знајући да је у Русији уобичајено да произвођачи превише предвиђају будуће одлуке Министарства одбране.
Мора се рећи да 636.3 не недостаје аргумената за завођење. Тежине 2350 тона на површини и 4000 тона под водом, носи 18 торпеда и противбродских ракета распоређених са 6 торпедних цеви и 4 лансера за крстареће ракете Калибр-ПЛ, домета 2500 км. Способан да достигне брзину од 20 чворова при роњењу и дубину од 300 метара, има домет од 7.500 миља на површини или роњење и 400 миља када рони брзином од 3 чвора. Пре свега, подморница је словио као посебно тих приликом роњења при малој брзини на батеријско напајање, до те мере да је веома тешко открити пасивним сонарима који су тренутно у употреби у НАТО-у. Осим тога, зграда је економична, јер се продаје за извоз за 250 милиона долара, што сугерише да би руске снаге коштало само 150 до 200 милиона долара. Другим речима, руска флота може да финансира 4-6 636.3 подморница по цени једне СНА класе Антеј. За снаге попут Црноморске или Балтичке флоте, модел је савршено прикладан и пружа, уз нижу цену, значајне оперативне предности.
Уколико би наруџбина била потврђена, то би, међутим, послало веома лошу поруку о класи Лада, моделу који би требало да преузме 636.3 од 2010. године, али од којих су само 2 од 12 примерака до данас заиста завршена, и од којих је само прототип, Саинт-Пертесбоург, заправо ушао у службу 2010. године у Северној флоти. Друга два наручена примерка, Кронштат и Великије Луки, враћени су у суви док након великих модификација модела 2013. и 2015. Ова два брода, када буду завршена, морају да се придруже Балтичкој флоти. Ладе, које су првобитно требале да користе АИП погон, морале су да буду опремљене конвенционалним дизел-електричним погоном с обзиром на потешкоће са којима су се сусрели руски инжењери у пројектовању ефикасног анаеробног погона.
Могуће је, у ствари, да најава нове поруџбине за 636.3 побољшаног килограма за Балтичку флоту значи крај програма Лада у садашњем облику и отказивање 2 примерка наруџбине. Москва је у ствари предложила Њу Делхију, као део програма П75и који се односи на 6 АИП подморница, заједнички развој нове класе подморница овог типа, након што је објавила да је успела да затрудни ефективни АИП погон. С обзиром на бројне потешкоће са којима се сусреће програм Лада и доказане перформансе 636.3, ова одлука би изгледала више него разумна, посебно имајући у виду финансијска ограничења руске морнарице.