Америчка војска је управо формализовала наређење за 2 израелска система заштите од гвоздене куполе да обезбеди блиску заштиту своје инфраструктуре од дронова, ракета, минобацачких и артиљеријских граната и крстарећих пројектила. То није, како би се на први поглед могло помислити, аквизиција усмерена на јачање способности ангажовања снага у позоришту високог интензитета, већ ради надокнаде краткотрајног неуспеха, у позориштима која су се до сада сматрала лишеним ваздушне претње.
Јер последњих месеци нагло је порастао број напада коришћењем дронова самоубица, било против аеродроми у јужној Саудијској Арабији, или прошле недеље, токомкоординисани напад 6 дронова на руску ваздушну базу Хмеимим, осујећена противваздушном одбраном која штити базу. Укупно, у првој половини 2019. забележено је више од двадесет великих напада коришћењем дронова, који сада прелазе само Блиски исток, као што је напад дроном самоубице 4. августа 2018. на председника Венецуеле Е. Мадура током војне параде, ранивши 7 војника и један цивил.
Неће проћи много времена да ова претња постане широко распрострањена и директно утиче на француске и европске снаге распоређене у Опек-у, посебно у оквиру операције Цхаммал у Јужно-сахарској Африци. Међутим, француске војске, као и европске, нису опремљене да се суоче са овом врстом претње, како са становишта откривања, тако и гађања циљева. Заиста, противваздушна одбрана француских снага подељена је на позоришну одбрану, коју обезбеђује систем САМП/Т Мамба опремљен ракетама Астер 15/30 и различита опрема која користи ракету Мистрал. Не постоји аутономни систем који обезбеђује праћење и ангажовање оближњих претњи, попут Пантсир, Тунгуска, или ТОР М1/2, који заједно штите руску ваздушну базу Хмеимим. Иако је Мамба веома ефикасна против авиона и крстарећих пројектила, није дизајнирана да елиминише ракете или дронове. Штавише, на основу објављених јавних информација, ниједан систем није распоређен у Опек-у. Што се тиче Мистрала, он нема системе за надзор, због чега су његове могућности борбе против ове врсте мете ограничене, а његово инфрацрвено навођење га чини неефикасним против дронова и бескорисним против граната и ракета.
Очигледно је да је потреба за јачањем борбених способности у позоришту високог интензитета неопходна, иако пречесто занемарена у Европи, посебно у француском ЛПМ-у 2019-2025. Али у недостатку веома брзе свести међу политичким и војним властима, и једнако брзог одговора за постављање решења која могу ефикасно да обезбеде заштиту локација Опек-а, ризик од поновног појављивања драматичног догађаја, попут заседе у долини Узбин у Авганистану 2008. , временом се брзо повећава.
Овај проблем се вероватно неће смањити. Са радикализацијом међународних тензија између великих војних држава, краткорочно ће се повећати ризици да се види да земља снабдева технолошку опрему снагама које су до сада биле лишене, чиме ће нестати појам сукоба ниског интензитета, нпр. већина сукоба 70-их и 80-их година, чинећи одређену количину опреме која је тренутно у употреби неупотребљивом, али неподесном за употребу против снага са модерном и тешком опремом.