Као и многе западне оружане снаге, америчка морнарица је доживела да је њен формат значајно нарушен током 2000-их и 2010-их, и данас се бори да га поново избалансира са стварним производним капацитетима америчке поморске индустрије. Дакле, дефинитиван формат који уравнотежује нови Ларге Сурфаце Цомбатант, који ће заменити крстарице Тицондерога затим прве генерације разарача Арлеигх Буркес, разарача А. Буркес Флигхт ИИИ, нових фрегата ФФГ/Кс програм, и ЛЦС, и даље је предмет жестоких дискусија у Пентагону, Белој кући и на Капитол Хилу.
Заиста, америчка морнарица је морала више пута да одлаже замену противваздушних крстарица Тицондерога, које обезбеђују заштиту носача авиона и великих амфибијских јединица. Програм Ларге Сурфаце Цомбатант, који треба да преузме, још је у фази пројектовања, а чини се да изградња прве јединице неће почети пре 2025. године, што ће Тицондерога довести до више од 40 година интензивне пловидбе. Међутим, овај тип пловила, способан да имплементира радар велике снаге (и самим тим великих размера) и значајан број пројектила различитих типова, од суштинског је значаја за садашњу и будућу поморску стратегију САД. Иако ће разарачи А.Буркес, у свом најновијем стандарду Флигхт ИИИ, и даље добити снагу, они не могу да се такмиче са ЛСЦ-овима.
Истовремено, многи у Пентагону доводе у питање превагу разарача у арсеналу америчке морнарице на отвореном мору. Програм ФФГ/Кс ће сигурно дозволити за проширење перформанси АСМ Америчке поморске групе и Таск Форцес, али њихов смањен број (20 јединица), неће дозволити да се разарачи искључе из мисија средњег интензитета, за које су предимензионирани. Коначно, иако неки и даље настоје да бране ЛЦС, поверење америчке морнарице у ове бродове је веома ограничено. Док је 14 бродова већ у употреби, а оперативни притисак је огроман на површинске јединице, само један ЛЦС је тренутно распоређен у иностранству, у Сингапуру.
Као што видимо, одлуке су далеко од јасне када је у питању будући формат површинске флоте америчке морнарице. Овим оперативним питањима се додају индустријски проблеми, уз значајне напоре Пентагона да ојача логистичку флоту, замени прве носаче авиона Нимиц, и прошири флоту нуклеарних подморница нове генерације. Али за сада, између завршетка програма А.Бурке Флигхт ИИИ 2022. и почетка ЛСЦ програма, америчка морнарица ризикује да се нађе са дефицитом нових великих борбених површинских јединица у периоду од 6 до 7 година, период током којег једини бродови који ће ући у службу биће ФФГ/Кс. Генералштаб стога данас процењује могућност производње нове серије А.Бурке, већ класе бродова произведених у најдужем периоду у модерној историји, док покушава да почне изградњу ЛСЦ-а већ 2023. године.
Очигледно узбуђење америчке морнарице у њеном планирању је појачано очигледним великим овладавањем порастом моћи кинеске морнарице, која одржава план производње од 2 крстарице типа 055, 3 разарача типа 052Д, 4 фрегате типа 054А/Б, и 6 корвета типа 056 сваке године. Овим темпом ће морнарица Народноослободилачке војске имати сустигла у формату са америчком морнарицом за мање од двадесет годинас, изузетно кратко време на скали стратешког поморског планирања.
