Тајванска влада је послала захтев америчким властима да одобри наручивање 108 борбених тенкова М1А2, 1240 противтенковских пројектила ТОВ, 409 пешадијских противтенковских ракета Јавелин и 250 преносивих противваздушних система Стингер, што представља укупну наруџбу до 2 милијарде долара, поред захтева упућеног пре неколико месеци за набавку 66 Ф16Б Блоцк 70/72 за износ већи од 12 милијарди долара.
Захтев Тајпеја свакако има много смисла, тајванске оружане снаге данас имају само 450 застарелих М60 и исто толико М48 Паттона, старих више од 50 година, за одбрану своје територије, а у неколико наврата су сличне захтеве упутиле и Вашингтону. Али тај тренутак је оно што данас мора да привуче нашу пажњу.
Заиста, захтев и његово јавно обелодањивање долази само 2 дана након веома чврстих изјава кинеског министра одбране Веи Фенгхеа током састанака Шангри-ла, у којима је он јасно запретио војном одмаздом сваком ко пружи војну подршку независном острву, али је Пекинг сматрао побуњеничким. Објављивањем овог захтева, који је такође независан од било каквог облика финансирања, Тајпеј жели да примора Вашингтон да отворено заузме став у одбрани независности острва, ризикујући да изазове гнев кинеских власти.
Једно је сигурно, ако би америчке власти позитивно одговориле на овај захтев, то би представљало цасус белли за Пекинг и ризиковало би да убрза глобалну конфронтацију о којој је Флоренс Парли говорила у свом говору на конференцији Шангри-ла. С друге стране, ако би Вашингтон одлучио да то игнорише, противници Сједињених Држава би то видели као знак слабости, који би стога могли да одлуче да убрзају догађаје. Ситуација коју Тајван добро познаје, који годинама живи у овој муци, и који сваким даном види да је став кинеске владе све радикалнији против тога.
Разумемо, дакле, мотиве који су натерали тајванске лидере да испровоцирају судбину изношењем овог захтева и објављивањем истог.