Према информативном каналу ЦНБЦ, америчке власти су Турској дале чврст ултиматум одустати од руског програма набавке С400 у року од 2 недеље, у супротном би се Анкара изложила „веома озбиљним последицама“, пре свега, дефинитивном искључењу из програма Ф35. Шансе да таква претња постигне зацртани циљ су више него мале. Заиста је мало вероватно да ће председник РТ Ердоган пристати да попусти пред америчким захтевима, ризикујући да промени свој имиџ снажног човека који жели да врати земљи ранг и моћ коју је имала на почетку XNUMX. века.
Такође можемо да се запитамо да ли овај ултиматум није циљ који је Ердоган тражио већ неколико година, посебно од неуспелог пуча 2016, због чега је упорно љут на Сједињене Државе и НАТО. У ствари, чини се да акције турског председника од овог догађаја нису имале за други циљ осим да убрзају искључење Турске из НАТО-а, а да он сам не мора да буде проактиван у овој области. Моћ турске војске остаје доминантна у земљи, а њена везаност за НАТО значајна. РТ Ердоган стога није могао да преузме иницијативу за једнострани излазак из НАТО-а, ризикујући да се суочи са новим државним ударом. С друге стране, позиционирањем земље „у праву“ пред својим јавним мњењем, одбијањем да клекне пред Вашингтоном и обезбеђивањем алтернативног решења моћи каква је Русија данас, може да преобрати значајан део војске свом пројекту.
Enfin, une fois sortie de l’OTAN, le président Turc aura les mains libres pour détricoter encore davantage les mécanismes démocratiques du pays, de sorte à garantir la pérennité de son pouvoir, tout en exacerbant les tensions avec ces voisins, notamment la Grèce, sous couvert de revendications territoriales « légitimes », sachant qu’il détient désormais les reines des principaux médias du pays.
C’est probablement conscient de cela que les autorités américaines ont décidé d’en venir à l’ultimatum, sans croire à un changement de position turc, dans le but de rompre le statu quo qui dure depuis désormais 2 ans, et qui entrave la stratégie US face à la Russie, comme face à la Chine.
Reste qu’une rupture de ban de la Turquie provoquerait un séisme dans l’OTAN, et un bouleversement des rapports de force en Europe et au Moyen-orient, bouleversement qui pourrait se transformer en tsunami si tant est qu’Ankara décide de s’allier avec Moscou et/ou Pékin. Or, une telle alliance est plus que probable dans cette hypothèse, ne serait-ce que pour être en mesure de palier la charge américaine contre l’économie turque.
Moscou a d’ailleurs d’ores-et-déjà assuré le président Erdogan de son soutien, et multiplie les communiqués pour dénoncer les méthodes américaines, alors même que deux jours plus tôt, le Kremlin invitait la Turquie à participer au programme S500 d’une portée tant symbolique que stratégique. Pékin ne s’est pas exprimé sur le sujet pour l’instant.
Наставиће се …