Канада је покренула консултације за процену опција за модернизацију или замену својих 14 хеликоптера Леонардо Цорморант, изведених из ЕХ-101 Мерлин, који обављају мисије потраге и спасавања.
Док је Леонардо, сасвим логично, предложио понуду за модернизацију постојећих авиона, Американац Сикорски нуди верзију свог С-92, најављујући да његова понуда ће коштати мање канадским јавним финансијаманего проста модернизација Леонардових хеликоптера.
Заиста, према америчком произвођачу, омотач који обухвата набавку уређаја и трошкове одржавања и одржавања у оперативном стању у вези са С-92 биће мањи од трошкова модернизације, одржавања и одржавања у оперативном стању Корморана.
Треба напоменути да су последњих деценија трошкови одржавања и оперативног одржавања значајно порасли. Док су Ф-16 или Мираж 2000 коштали само 5000 долара за одржавање по сату лета крајем 90-их, ово данас достиже 15.000 долара за Rafale, 20.000 долара за једну Typhoon, до 60.000 долара за Ф-35. Исто важи и за хеликоптере и оклопна возила. Ова варијабла је постала од суштинског значаја за одрживост инвестиције, а самим тим и за димензионисање војне силе, до те мере да понекад производи ефекте супротне од оних које се траже. Заиста, ако би технологија требало да обезбеди перформансе и свестраност, она не може да надокнади ниску доступност или премали возни парк. Од тада па надаље, ефективни оперативни капацитети војних снага, посебно европских војних снага, имају тенденцију да значајно опадају.
Дајући предност мешавини напредне технолошке опреме и опреме старијих генерација, али уз разумну цену, Русија и Кина су успеле да комбинују технолошку употребу за стварање лома или као коефицијент множења силе, а опрема која је модернизовала старије генерације доступна у великом броју и уз смањене трошкове, за стварање засићења и супериорности.