Једва да је донета одлука председника Трампа да повуче Сједињене Америчке Државе из ИНФ споразума, и исто тако непосредан одговор Москве да учини исто, да се дају прве декларације и саопштења, показујући да је овај закључак био све само не изненађење. .
С једне стране, постоји традиционална размена љубазности између два табора, при чему сваки окривљује другог за овај неуспех. На америчкој страни настављамо окривити Русију о систему Новатор, али и да износи оптужбе или сумње у друге системе за које се сматра да потенцијално крше уговор, као што је систем Искандер. На руској страни нисмо изостављени, оптужујући САД да су такође кршећи уговор 20 година, и да већ развијају системе наоружања који прелазе границу домета од 500 км, што је забрањено уговором.
Али пре свега најаве развоја нових система наоружања показују да је све то увелико очекивано. На руској страни, поред „Новатора“, резидент Путин је овластио министра одбране да развије хиперсоничне балистичке системе средњег домета (1000 до 5000 км). Ствар је далеко од тога да је ван домашаја руских инжењера, хиперсонична балистичка ракета Кињал, бачена са Миг-31, изведена је из система земља-земља Искандер. Стога ће руској индустрији бити потребно врло мало времена да дизајнира и произведе такве системе, који могу да погоде целу Европу.
Штавише, ово повлачење које се приписује Американцима звучи, на руској страни, као потврда непријатељских намера Сједињених Држава и НАТО-а у односу на земљу и као нови почетак трке у наоружању која је већ започето пре 10 година.
Тако је током истог састанка који су преносили руски канали, између председника Путина, министра иностраних послова Лаврова и министра одбране Шојгуа, овај потврдио председнику да Стратешки торпедни систем дронова Посејдон(такође познат под шифром Стратус-6), завршио је своје тестове.
Безусловно слагање НАТО-а иза америчког савезника, иако није изненађујуће, ипак је проблематично. У ствари, ово де фацто поставља европске земље на линију идентичну оној у Сједињеним Државама, без технолошких средстава. Заиста, ниједна европска земља тренутно не развија програм балистичких ракета кратког и средњег домета, док позива Русију да формализује развој и распоређивање сопствених система. Док Европа покушава да се креће ка већем разматрању сопствене одбране, ова најава НАТО-а ће, у ствари, повећати зависност европских земаља од заштите и технологије САД. Изнијансиранија позиција Алијансе, или њених европских чланица, омогућила би да се проблем балистичких пројектила овог типа пребаци на позоришта где су већ проблематични, као на пример на Блиском истоку и у Азији.
Не показујући самозадовољство или кратковидост у односу на руску позицију и стварну претњу коју она представља за источни бок ЕУ, Европи би било добро да се огради од било какве иницијативе распоређивања ове врсте пројектила од стране америчких снага на своју територију, док отвара преговарачки канал Европа-Русија, за споразум ИНФ-Европа заснован на европском театру, ослањајући се, на пример, на способности одвраћања Француза, види Британци.