Посматрајте еволуцију тензије између Сједињених Држава и Кине око Тајвана оставља утисак да присуствујете низу догађаја који неизбежно воде до драматичне несреће. И јасно је да ни Пекинг ни Вашингтон сада не намеравају да покушају да пронађу алтернативу потенцијалној оружаној конфронтацији. Дакле, од почетка 2021. кинеске ваздушне и поморске снаге повећавају своје демонстрације силе организовањем вежби у близини острва чију независност Пекинг не признаје. Са своје стране, Сједињене Државе, уз све снажнију подршку својих директних јапанских, аустралијских и европских савезника, такође показују своје мишиће и одлучност да не оставе Тајван без подршке.
Тако је од почетка недеље амерички разарач УСС Цуртисс Вилбур, брод класе Арлеигх Бурке, прешао Тајвански пролаз који одваја независно острво од континента, пре него што се приближио Параселским острвима, сматрајући да и она припадају Народној Републици. Кине након што је Пекинг 2012. године једнострано започео изградњу војних и ваздушних база на овим острвима на која полаже право и Тајван. Овај маневар изазвао је гнев пекиншких власти, и према кинеским медијима, интервенција кинеске морнарице да „одбије“ амерички брод.
Као одговор на оно што Пекинг доживљава као „неподношљиву и опасну провокацију“ и „подршку независности Тајвана“, Ваздухопловне снаге Народноослободилачке армије извеле нову вежбу са ловачким бомбардерима ЈХ-7(насловна фотографија), авион за рано ваздушно упозорење И-8ЕВ и авион за поморско патролирање и борбу против подморница И-8ЕВ, иза линије која означава поделу кинеског и тајванског ваздушног простора усред тајванског пролаза. Према кинески медији, чији је полет временом све ратоборнији, ова демонстрација силе показује Тајвану да кинеске снаге могу, ако желе, да ударе и војно заузму острво, док Сједињене Државе имају само веома ограничена средства и присутне су само део времена да покушају да то спрече.
Сукцесије провокација и контрапровокација, са својим уделом ратоборних декларација и потврђених извесности, подсећају на ситуацију која је опстајала 80-их, на врхунцу хладног рата у Европи. Такође налазимо исту реторичку, али и постуралну еволуцију у Европи у односу на Русију, са очигледним претераним тумачењем ставова свих и израженом жељом да изгледамо већи и одлучнији него што јесмо. Заиста, ни Кина, ни Русија, ни Сједињене Државе данас нису у војном и економско-социјалном капацитету да започну рат једни против других са разумним шансама за успех и надом да добију веће од губитака које би такав сукоб произвео.
Остаје да се прочита 75% овог чланка,
Претплатите се да бисте му приступили!
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од 6,90 €.
Пријава за билтен
Региструјте се за Мета-одбрамбени билтен да прими
најновији модни чланци дневно или недељно