Америчка војска жели да згусне своју вишеслојну противваздушну одбрану

У погледу противваздушне одбране, средства која се користе знатно варирају у зависности од ресурса али и доктрина армија. Међутим, две главне доктрине су се суочиле од појаве противваздушних ракета средином 50-их. Совјетска доктрина, коју данас примењује Русија али и Кином, ослања се на вишеслојну одбрану од 5 нивоа, са антибалистичким способностима на веома великој висини, коју представљају С-300 ПМУ2 и долази нови С-500, противваздушна и антибалистичка способност великог домета и мале висине (мање од 50 км) коју представља С-400, одбрана средње висине и средњег домета која се приписује системима Бук и нови С-350, одбрана кратког домета са ТОР-ом и Панциром и на крају одбрана на малим висинама која се састоји од пешадијских противваздушних ракета и противваздушних топова. Овакав приступ теоретски омогућава да се ваздушни простор учини непрозирним пред великим бројем претњи, укључујући претње засићења.

Америчка војска се, са своје стране, ослања на много лакшу структуру од 3 нивоа, сачињену од антибалистичког система ТХААД на веома великој надморској висини, противваздушног и антибалистичког система Патриот дугог домета и система СХОРАД (Схорт Домет противваздушне одбране) и МАНПАДС (МАН-Протабле ПВО систем) за заштиту веома кратког домета, углавном око ракете Стингер. Заиста, током Хладног рата, па и касније, америчке војске, а са њима и њихови савезници, сматрали су да је противваздушна одбрана пре свега пала на ваздушне снаге, а посебно на ловце, ослањајући се за то на веома ефикасне авионе доступне у количини као што је нпр. Ф-15 и касније Ф-22. Чињеница је да је током постхладноратовских ратова, посебно у Ираку и бившој Југославији, превласт америчког ратног ваздухопловства и његових савезника на небу била неупитна, до те мере да се противваздушна одбрана чинила, ако не и сувишном, у најмање значајно мање критичне него за друге земље.

За Русију, а у мањој мери и за Кину, која ради на спровођењу посредне доктрине, ваздушна превласт заправо није предуслов за војну акцију, а ватрена моћ је пре тога због артиљерије. У ствари, њена доктрина нема за циљ толико да преузме превласт у ваздуху колико да спречи противника у томе. Парадоксално, примену ове доктрине нису показале руске армије, већ њихови украјински противници, који су од почетка сукоба успели да спрече руско ваздухопловство, иако знатно моћније, да заузме ваздушну превласт над територијом. , ослањајући се скоро искључиво на системе совјетске производње као што су С-300, Бук и Тор, и користећи лов само као последње средство, кројење овог наслова подрива спекулације о наводној неефикасности самих руских противваздушних система . Да ли су украјински успеси инспирисали стратеге америчке војске? Чињеница је да је у оквиру плана буџета за 2023. тражила издвајања од Конгреса, посебно за стварање четвртог слоја у својој противваздушној одбрани, оног који данас обезбеђује систем Бук у Русији и Украјини, да би се супротставио медијима. -претње домета и средње висине на бази Гуам.

Остаје да се прочита 75% овог чланка,
Претплатите се да бисте му приступили!

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од 6,90 €.

Пријава за билтен