Како ризици да Вашингтон ослаби или уклони америчку заштиту Европе и даље расту, британска и француска војска чине, у многим аспектима, најсвеобухватније и најискусније војне снаге на целом европском театру, осим Русије. Оне су такође једине две европске земље које имају стратешку нуклеарну енергију.
Међутим, чини се да су ове две кључне силе за безбедност старог континента данас у опадању, плаћајући цену премалих војних буџета и исувише одрживе оперативне активности за величину њихових армија, током 2000. и 2010. Поред тога, изложени су значајним потешкоћама у области људских ресурса и тешким компромисима у погледу програма опреме.
Данас ризик да се Сједињене Државе одвоје од европског театра у посебно кратком временском периоду наставља да расте. Ове две земље би тада могле да преузму улогу заштитника Европе, за шта ниједна није у потпуности дизајнирана.
Међутим, шта би се десило када би британска и француска војска дошле да делују као јединствена оружана сила, да обуздају руску претњу, али и да уједине Европљане око новог безбедносног пакта?
резиме
Све већа претња одвајања САД од европског театра и његових анекса
У недавном интервјуу, бивши председник Доналд Трамп, поново фаворит анкете у трци за Белу кућу, поновио је своје претње у вези повлачење заштите“ Понуде » од стране Сједињених Држава, европским земљама НАТО-а, ако Европљани „не плаћају своје ду", без прецизирања шта је " ду » у питању, заступан.
У сваком случају, између речи кандидата Трампа и његовог потпредседника Џеј Дија Венса, нема сумње да би, ако би се они вратили у Овалну канцеларију, америчка подршка европској одбрани чак била под притиском ако би Европљани попустили пред нужно растућим и итеративним захтевима новог америчког председника.
Штавише, чак и ако није извршио своје претње, или ако Камала Харис победи на месту председника, развој тензија између Вашингтона и Пекинга, или чак између Сеула и Пјонгјанга, вероватно ће довести до тога да се америчке војске масовно повуку европско, блискоисточно и афричко позориште, да концентришу своје снаге на пацифичко позориште, суочено са Народноослободилачком војском.
Стога се чини очигледним да Европљани сада морају озбиљно да очекују америчко повлачење из Европе, а можда чак и претња нуклеарном штиту којим су Сједињене Државе до сада штитиле Западну Европу од Совјетског Савеза и данас Русије.
Француска и британска војска остају испод прага кредибилитета да би замениле америчку заштиту
Међутим, америчке војске не представљају само главну војну силу НАТО-а, нити нуклеарни штит свих његових чланица, осим Велике Британије и Француске које имају своје стратешко одвраћање.
Остало је 75% овог чланка за читање, претплатите се да бисте му приступили!
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од €1,99. Претплате Premium такође омогућавају приступ архива (чланци стари више од две године)
Божићна промоција : 15% попуста о Премиум и Цлассиц претплате годишњи са кодом МетаКсмас2024, само од 11 до 12.
Поздрав,
Многи потцењују веома јак антагонизам који постоји између Д. Трампа и америчке војне институције. Бројни инциденти са војском истицали су Трампов претходни мандат, понекад вређајући целу хијерархију. Високи официри Пентагона показују стварно неповерење према овом човеку који их презире и „који признаје само једну војну вредност: послушност свом ауторитету” (сиц).
Питање НАТО-а уопште не поставља иста стратешка питања за ове америчке војнике и извршну власт Беле куће.
Није извесно да ће последњу реч имати америчка извршна власт.
За прецизнији увид у овај антагонизам, прочитајте занимљив чланак из Атлантика овде:
http://www.theatlantic.com/politics/archive/2024/10/trump-military-generals-hitler/680327/
(чланак који је очигледно дао повода, с обзиром на свој наслов, бројним лажњацима)
Боњоур,
Енглези су наши најбољи пријатељи и такође наши најбољи непријатељи..
Остаје чињеница да су то људи који знају да се боре, заједно смо радили ударце у неколико позоришта, и да то није оперетна армија као неке друге, упркос деградацији која је од тада претрпела петнаестак година својим дивним политичарима.
много је боље пробати нешто са Енглезима, чак и ако не иде сваки пут, него наставити покушаје са Немачком, сваки пут стерилне покушаје...
Здраво М. Wolf,
Чини ми се да историја европских мобилизација (1914. или 1940. године) показује које дубоке психолошке промене могу да настану за неколико недеља, када је земља у рату, и да буду праћене заслепљујућим индустријским променама. Промене које су често остајале незамисливе неколико месеци или година раније, нажалост.
Хипотеза коју разматрате не делује ми нимало апсурдно и подсећа ме на иконоборачки (и још амбициознији) пројекат „спајања“ две земље, повезивања њихових судбина у срцу дебакла јуна 1940. године. пројекат свакако, али снажно подржан од... Черчила и де Гола, ипак, који нису први дошли до промишљања империјализма и нације. Идеја о таквом зближавању заживела је пре рата, а француско-британска „унија“ је тада била предмет размишљања у дипломатским круговима како би се суочила са немачком претњом.
Ова предратна припрема није била остварена, као што је и сам пројекат био успешан 1940. године, који је Париз одбацио за неколико сати. Цела, међутим, сведочи о културној, економској и политичкој блискости између две земље, посебно пред претњом са истока.
Али прецизно. Које место треба да заузме Немцима и Италијанима (да не говоримо о другим европским земљама) у овој „Ентенте Цордиале“ која траје од 1904. године? Трновито питање европске равнотеже које с правом постављате. Немојмо поново стварати нову (и катастрофалну) „игру савеза“ у Европи.
https://www.charles-de-gaulle.org/blog/2020/06/03/lettren13-16-juin-1940-projet-dunion-des-deux-peuples/
Са моје тачке гледишта, „напуштање“ САД би створило такву трауму у Европи и такав промах, вис-а-вис наших противника, да је неопходно створити тачку гравитације која ће другима омогућити да се нађу у довољно охрабрујући контекст да поново створи глобално јединство. Међутим, ако почнемо да повећавамо број играча у почетним дискусијама, неизбежно додајемо кашњења, кашњења која ризикују да врло брзо постану веома хендикепирана. Овде се не говори о фундаменталном покрету, већ о плану за ванредне ситуације, који мора да се преиначи, ако је потребно, за мање од 48 сати, да би се омогућила европска рекомпозиција НАТО-а, за недељу дана, односно под временом реакције противника.
У погледу европске стратегије и савеза, економски интереси предњаче и Немачка мора да сачува своје индустријске алате да би сачувала своју економију чак и ако то значи одсецање углова од својих „конкурентских савезника“ попут Француске и Енглеске, њених главних ривала и у овом случају посебно Француске која нема користи од америчке војне подршке Француска је стога слаба тачка Европе са којом се суочава Немачка која троши своје време и енергију на гушење заједничких војних пројеката стога нема интереса да води политику сарадње са Немцима -Немачки пројекти са бар извесном лежерношћу. Не, у погледу националне економије, Немци желе да задрже своје вођство у Европи чак и ако то значи да згазе њене савезнике, а посебно свог најгорег савезника, а то је Француска, у великим потешкоћама на другим местима.
Постоји само добра воља изван економских и војних императива сваке силе, било да је то европска или негде другде, Немци „производе“ у Кини и продају у Европи за веће добро своје трговинске билансе дуже производе много, па отуда и жалосна ситуација нашег трговинског биланса који нашу земљу чини „пудлом“ Немачке. Само француски војни БИДТ ради мало боље, али докле?
Кад би вас сви људи добре воље чули! хвала на папирима.
Хвала) После тога, морамо имати на уму да је увек еминентно лакше рећи, него учинити))
Шлемови са шиљцима остају и остаће у средишту наших проблема……. било економске или војне.
Ова рута се чини веома интересантном за набавку дрва 🙂
Прелепа визија окренута будућности, убедљива иако помало утопистичка (али надам се да грешим).
Само мислим да сте у својим објашњењима преокренули Бир Хакеим и Мерс-Ел-Кебир, а да то не омета опште разумевање дотичног развоја догађаја.
биен Цордиалемент
добро виђено, исправљено)
Замишљање структуралног француско-британског одбрамбеног савеза било би прво историјско. То би значило превазилажење векова ривалства, рата и неповерења. Изван културних разлика, то је пре свега политички и финансијски изазов на који се мора одговорити. Оставите по страни националне интересе, превазиђите поделе и коначно радите за опште европско добро. Таква сарадња могла би да редефинише односе између наше две земље, показујући да је пред претњама јединство јаче од подела. Права револуција у историји наших односа, али иу историји човечанства, прелеп сан.