Владимир Путин је у децембру 2023. најавио даље повећање броја руских армија, које је са 1,2 на 1,32 милиона активног војног особља, и 2,3 милиона војног особља, укључујући резерве.
Непуних годину дана касније, шеф Кремља је то поново учинио, трећи пут од почетка сукоба у Украјини. Овог пута, 180.000 додатних војника придружиће се руским армијама од 1. децембра 2024. године, како би достигли величину од 1,5 милиона људи, и 2,4 милиона, укључујући резерву.
Руске армије ће тако постати друга оружана сила на планети, по бројности, иза Кине и њених 2 милиона људи, али испред 1,32 милиона америчких војника и 1,43 милиона индијских војника, и на нивоу 1,55 милиона војника који припадају европским чланицама НАТО-а.
резиме
Владимир Путин жели још 180.000 активних војника у руској армији, односно број Бундесвера
Владимир Путин је 16. септембра 2024. објавио да је наредио влади да предузме неопходне мере, укључујући и са буџетске тачке гледишта, да повећати снагу руске војске за 180.000 људи, и тако их довести до 1,5 милиона људи. Ово је повећање еквивалентно укупним немачким оружаним снагама данас (182.000 људи), другој по величини војсци у европском блоку, после Француске (208.000 људи).
Ово повећање ће ступити на снагу 1. децембра 2024. године, годину дана до дана, након претходног повећања трупа од 170.000 људи, чиме је руска војска довела до величине од 1,32 милиона људи и 2,2 милиона, укључујући и резервисте.
Ово ће бити треће масовно повећање броја војски од почетка сукоба, након што је са милион људи у јануару 1. прешло на теоретских 2022 милиона 1,5. јануара 1. године, без потребе да поново пролази кроз непопуларну мобилизацију. , као што је био случај у новембру 2025, да обузда украјинску контраофанзиву.
Нове трупе ће, према речима Владимира Путина, бити искоришћене за јачање армија, посебно 700.000 људи распоређених у оквиру „специјалне војне операције“ у Украјини, али и, свакако, за попуну снага дуж граница НАТО-а. и друге земље.
Руске армије и резерве представљаће 6% руске мушке радне популације
Са 1,5 милиона војника под заставом и 900.000 резервиста, од којих су велика већина мушкараца, војска ће тада представљати 6% руске мушке популације старости од 15 до 64 године, са стопом заступљености свакако много вишим у средњим старосним групама.
То ће тада бити невиђени напор милитаризације у Русији, као иу свим земљама чланицама ОЕЦД-а, од краја Хладног рата, број утолико значајнији што се тиче наводно најактивније мушке популације у земљи, иако две трећине руских жена данас ради.
Остало је 75% овог чланка за читање, претплатите се да бисте му приступили!
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од €1,99. Претплате Premium такође омогућавају приступ архива (чланци стари више од две године)
Будимо реални: ово повећање броја извршиће се дискретним присиљавањем војних обвезника контингента да потпишу уговор. То је скривена мобилизација, која не носи назив.
Имам породицу у Русији и знам да се то десило мушкарцима које су познавали (али не и онима у мојој породици, у реду је – за сада)
принуда према регрутима и привлачење наводно веома високих продаја и бонуса су две полуге за постизање ових циљева.
Поготово што су 200к + 400к само доказани губици. Остају сви јадници расути по бојном пољу и непотражени 🙁
Овај идиот убија своју земљу 🙁
Русија је увек имала велики капацитет да апсорбује људске губитке.
Остаје да се види да ли је то и данас тако.
Искрено, чак и ако познајем земљу прилично добро, пасивност становништва ме чуди, поготово када знамо нездраву приврженост руских мајки за своју децу... Ако се вратите на метаодбрамбене чланке на ту тему, приметићете да су они прилично близу онога што се на крају догодило, осим у вези са губицима прихватљивим за руско становништво: никада не бих веровао да ће становништво прихватити више од 5000 или 10 мртвих.
Када погледате историју, посебно последња два светска сукоба, видимо да је капацитет „отпорности“ или боље речено „покорности/резигнације“ руског народа прилично важан, чак и ако су контексти били различити. 2 / 1905-1914 већину која је чинила руско становништво били су Муџици, сељаци у држави кметова са мало образовања и за које је цар био недодирљив (уз подршку православне цркве као што је данас Црква безрезервно подржава Путина) 1918. режим није пао после пораза од Јапана (понижавајућег јер га је потукла наводно слабија земља) и то упркос извесним племићима и буржујима који су покушавали да догоде ствари. Требала је катастрофа из 1905. и милион смрти да се режим промени и контекст повољан за бољшевизам.
током Другог светског рата бројка Русије износила је најмање 13 милиона мртвих само у цивилним губицима, али Стаљин је имао две ствари које Николај ИИ није имао: 1) победу (чак и Пирову), 2) пропаганду и испирање мозга (нешто што је духовно син Путин поседује и господари).
Путин мора за њега (у очима неких) да врати њено место Русији у свету, свакако је руско становништво образованије, али ласкање егу народа је увек деловало и радило је то још од антике код Римљана, дај победе, леба и игре, браво за игре у Русији вратићемо се иако са државном ТВ нисмо далеко од тога + пропаганда.
последња тачка и која је културна, везана управо за жестоку репресију како у време царева тако и под драгим товаричевима и коју Путин овековечи у последње време са НАВАЛНИМ посебно, културно основно руско становништво интегрисало је чињеницу да „онај ко је у праву он је најјачи и ако не желиш да останеш „жив” не петљај се у питања моћи, остани на свом месту” отуда ова тврдња.
парадигме за пад Путина, биле би рат који се заглавио и низ изгубљених битака са последичним губицима (попут Првог светског рата) повезаним са економском кризом тако да ресурси петродолара и тренутни приливи новца не могу зауставити пад привреда.
буне се само они који немају шта да изгубе, док Путин одржава илузију и народ једе на свом крају (мало као ми са РСА) ништа се неће променити, доказ, смрт НАВАЉНОГ, нажалост није изазвао револуцију и побуну мајки руских војника контролисала је телевизијска фарса оркестрирана пропагандом, сваки нескладни глас се систематски чини нечујним.