Да ли ће Србија постати осми извозни купац ловца? Rafale, поводом званичне посете председника Макрона Београду, 29. и 30. августа? То је, у сваком случају, оно што можемо очекивати након што је председник Александар Вучић прошлог априла најавио да очекује потписивање поруџбине за 12 француских авиона, у року од два месеца, и да су преговори око овог потенцијалног уговора закључени у почетак лета.
У ствари, све сугерише да ће Емануел Макрон и његов српски колега озваничити овај уговор током посете француског председника Београду ове недеље. Међутим, појавила су се многа питања и резерве око овог уговора, када је објављен прошлог априла, да ли се тиче употребе ових уређаја против других балканских земаља, посебно Косова, или у вези са могућим цурењем технологије у Русију или Кину.
Ако је, за сада, Јелисеј веома дискретан у вези са овим питањем, нити потврђује нити негира могућност договора о овом питању, свакако је корисно анализирати ове резерве, како би се утврдило да ли, да или не, Француска може да прода те веома напредне борбене летелице Србији, а да ли је то у интересу државе?
резиме
Све је спремно да Емануел Макрон потпише продају 12 Rafale године у Србији, поводом његове званичне посете Београду
Српски досије о продаји Rafale, није недавно. Заиста, разговори на ову тему почели су 2021. године, када је Београд најавио жељу да своје Миг-29 и МИГ-21 који су остали у употреби замени модерним авионом.
Брзо, тхе Rafale Француски је изгледао као преферирани избор Београда, који више не жели да се окреће Москви, свом традиционалном партнеру на овим просторима, како да избегне компромитовање своје кандидатуре за чланство у ЕУ, тако и да избегне ризике америчких санкција повезаних са законодавством ЦАТСАА. .
Међутим, дискусије су биле дуге и сложене. Београд желео, упоредо са Rafale, набавити одређену напредну муницију, као што су бомба Хаммер и ракета СЦАЛП, које су се показале веома ефикасним у Украјини, а посебно европска ракета ваздух-ваздух великог домета Метеор, знајући да је за то било неопходно добити одобрење осталих земаља учесница овог програма.
Ове замке су, међутим, превазиђене, јер је председник Вучић током посете Паризу прошлог априла био веома уверен на ову тему, тврдећи даочекивао је да ће уговор бити потписан „у року од два месеца”, предвидео је.
Чињеница је да су преговори Француске и Србије око овог програма, закључени су почетком јула. Међутим, вероватно везано за политичке вести и почетак Олимпијских игара у Паризу, њихова реализација до сада није најављена. Председник Макрон и његов српски колега ће стога имати све карте да, ако желе, ову наредбу остваре, поводом посете француског председника Београду 29. и 30. августа.
Упркос невољности, Француска има сав интерес да своје уређаје прода Србији
Иако је вероватно да ће до потписивања заиста и доћи, о овој теми ништа није званично саопштено, ни од стране Јелисејских, ни од српских власти. С обзиром на француску унутрашњу политичку агенду, Емануел Макрон, сасвим извесно, треба да обележи периметар своје председничке функције, док све указује да би у данима који долазе у Француској требало да почне период кохабитације, који ће мање-више бити напета у зависности од имена будућег премијера.
Остало је 75% овог чланка за читање, претплатите се да бисте му приступили!
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од €1,99. Претплате Premium такође омогућавају приступ архива (чланци стари више од две године)
Индустријска шпијунажа, чак и када је ефикасна у смислу прикупљања информација, не гарантује аутоматски успех у реплицирању или побољшању украдене технологије. Да би активна шпијунажа путем аквизиције била заиста ефикасна, шпијунска земља мора не само да поседује информације, већ и да има довољан индустријски и технолошки ниво да разуме, концептуализује и репродукује технологију на конкурентан начин. Можемо навести неке упечатљиве примере; Мотори борбених авиона, полупроводници, подморничка техника.
Наша одбрана није да не продајемо, већ да иновирамо како бисмо били испред конкуренције.
Врло добро сажето!
Имам познанике који раде за произвођаче БИТД-а који ми кажу да „осетљива” одбрамбена опрема која се продаје за извоз није потпуно иста као она која се испоручује француској војсци, управо из тих разлога индустријске шпијунаже и/или у случају да се ради о авиону (на пример) је заправо оборен и/или падне у погрешне руке...
Између осталог. Такође радо узимамо на брод одређену страну опрему, као ону, ако је копирана... коначно, не можемо да га репродукујемо зато што имамо производ. Посебно је тешко репродуковати технологију материјала. У ствари, ми имамо сав интерес да се нађемо лицем у лице са сопственом опремом, ако је потребно, ако је дошло до рафала...
у ствари, сви знају како да направе топ 155, али само Француска зна како да направи најбоље 🙂