Од 2018. године, америчке оружане снаге су конфронтацију, са кинеском морнарицом и Народноослободилачком војском, учиниле стожером своје војне и индустријске стратегије, било поморских, ваздушних или копнених програма.
Ова хипотеза је добила значајан замах када је у марту 2021. адмирал Фил Дејвидсон, тадашњи амерички командант индо-пацифичког театра, изјавио да ће Пекинг и његове оружане снаге моћи да да нападне Тајван, од 2027.
Овај датум, који адмирал Дејвидсон није детаљно навео, од тада је постао крајњи рок у срцу напора да се модернизују америчке оружане снаге, посебно за америчку морнарицу, америчко ваздухопловство и амерички марински корпус, који су највише забринути. по хипотези о сукобу са Народноослободилачком војском.
И то са добрим разлогом! Нема ничег произвољног у вези са овим датумом. Наиме, од 2027. кинеска морнарица ће имати бројчану предност над америчком морнарицом, у сценарију блокаде или амфибијског напада на Тајван.
резиме
2027, кључни рок за Пентагон у вези са Тајваном
Од изјава адмирала Дејвидсона, рок до 2027. се тако појавио као кључни датум за многе америчке одбрамбене програме, било да се ради о модернизацији и проширењу производних капацитета америчких бродоградилишта, као и о пуштању у употребу бројних програма беспилотних летелица, муниције и хиперсоничних ракета за све америчке снаге.
С тим у вези, треба напоменути да по речима адмирала Дејвидсона, пошто је потврђено неколико анализа које потичу из различитих истраживачких центара преко Атлантика, 2027. година не представља највероватнији датум за кинеску војну акцију против Тајвана периода током којег би Кина имала довољно релативних војних капацитета да сматра да је способна да изведе такву акцију против аутономног острва.
Стога ће од овог рока трајекторије модернизације оружаних снага земаља имати највећи утицај на равнотежу снага око Тајвана, најпре, затим у читавом индо-пацифичком басену, потом.
У овом контексту разумемо разлоге који су навели, на пример, америчку морнарицу да одложи одређене велике програме за модернизацију својих снага, као што су разарач ДДГ(к), нуклеарна нападна подморница ССН(к). Ф/А-КСКС се укрцао на борбени авион, да се краткорочно ослободи буџетска средства, како би се најбоље управљало еволуцијом суптилних промена у односу снага са ПЛА, од 2026. до 2040. године.
Недавно су објавиле америчке ваздухопловне снаге преиспитивање парадигми око НГАД програма ловца шесте генерације, који је до сада планиран да уђе у употребу од 6. године, делимично да би се дао приоритет програму борбених дронова ЦЦА, у много ближем року, и сматра се, с правом, кључем за баланс снага против Кине, укључујући у Краткорочни.
Еволуција флоте америчке морнарице и кинеске морнарице до 2040
Да бисмо разумели разлоге који су навели адмирала Дејвидсона, а и тхинк танкове после њега, да 2027. годину сматрају почетком фазе високог ризика, око тајванског питања и могућности сукоба Кине и Америке на Пацифику, треба прикладно за проучавање еволуције равнотеже војне моћи између ове две суперсиле око и након овог датума.
Остало је 75% овог чланка за читање, претплатите се да бисте му приступили!
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од €1,99. Претплате Premium такође омогућавају приступ архива (чланци стари више од две године)
Блацк ПЕТАК : – 20% на нове Премиум и Цлассиц месечне и годишње претплате, са кодом МетаБФ2024, до 03
У сваком случају, овај сукоб ће се решити економијом, а не ратом.
Са Кином на ивици амбиса и преживљавањем само кроз спољнотрговински биланс, како ће преживети трговинске контрамере?
Већ видимо штету од кажњавања електричних аутомобила тако великих мера……
Требали бисте бити опрезни са овом врстом предвиђања. Зато се морамо сетити оних који су предвидели брзи економски колапс Русије у марту 2022. Чак и ако руској економији иде много горе него што тврде званични извештаји из Москве, не видим никакав утицај на политику коју води Кремљ, нити на могући окретање становништва против В. Путина. Напротив, чини се да је контрола над умовима ојачала у последње две године. А исто би могло бити и у Кини, која такође има удобан тепих од валута и резерви материјала које је много теже заобићи од руске нафте и гаса...
Одлична анализа, хвала. Још две ствари о којима треба размишљати:
1. У случају блокаде Тајвана праћене директном интервенцијом Сједињених Држава, конвенционални однос снага заправо не би био повољан, а ризици се не могу стварно контролисати. Сједињене Државе би стога биле у искушењу конвенционалном ескалацијом на Пацифику да покушају да обнове равнотежу снага користећи елементе способности у своју корист и распршивањем кинеских снага. Штавише, Кина је очигледно земља са нуклеарним оружјем, а ризици од нуклеарне ескалације били би велики. Да ли ће Сједињене Државе желети да преузму овај ризик за мало острво на другој страни Пацифика?
2. Ако би упркос свему одлучили да направе овај избор, били би осуђени да брзо донесу одлуку. У овој фази, кинеска индустрија је бесконачно моћнија од америчке индустрије (Кина представља 60% глобалних капацитета бродоградње), њена цивилна индустрија може прилично брзо да пређе у ратни режим. С друге стране, знамо тешкоће америчке поморске индустрије. Укратко, у овом другом пацифичком рату, Сједињене Државе више нису те које имају индустријске капацитете да победе, а Кина би сигурно победила у рату исцрпљивања.
За мало острво у Пацифику, вероватно не. Штавише, са помаком из 1970. године, који је дозволио избацивање Тајвана из УН-а у корист НР Кине, Сједињене Државе су већ наговестиле да је њихова одлука о одбрани Тајвана потпуно релативна. Од тада, међутим, острво је постало глобално средиште за полупроводнике, са 60% глобалног тржишног удела. Ако се Пекинг дочепа тога, који већ контролише 80% рафинисаних ретких земаља у свету, Кина ће имати скоро потпуну контролу над индустријским и технолошким капацитетима велике већине индустријализованих земаља. Све док додатне вештине и индустријски капацитети нису распоређени на Западу, немам сумње у жељу Вашингтона да одржи статус кво и да спречи Пекинг да се дочепа острва. После, с друге стране...