Од његовог представљања Вијећу министара 4. априла, много се тога говорило или писало будући Закон о војном програмирању. Ако чланови председничке већине то с правом виде као невиђени напор у корист армија, њихови противници најчешће истичу његове недостатке и неуспехе, уочи убрзаног развоја догађаја у међународном контексту, што је једнако оправдано. Чињеница, објективно, ако су буџетски напори које је влада учинила неоспорни, то ипак није довољно да се војскама које су дубоко хендикепиране због 25 година недовољног улагања врати средства која би им била неопходна да извршној власти дају могућност да „ Изаберите наше ратове и победите у њима“, да употребим чувену максиму генерала де Гола. Изван контекста који присиљава 3 армије да морају истовремено да модернизују и реконструишу много више способности него што би требало за 7 година у нормалним условима, инфлација и геополитички преокрети делују као фактори који значајно нарушавају реалност обећаног буџетског напора, што их је довело до тангенте са форматом дефинисаним у Белој књизи из 2013. (225 борбених авиона, 200 тенкова, 15 фрегата, итд.) док је међународни контекст био несразмеран данашњем.
Иако нема сумње да ће извршна власт бити задовољна својим ЗЈМ-ом, гласање о закону у парламенту ће се, међутим, веома разликовати од онога што је било 2018. године за ЗЈМ 2019-2025. Заиста, не само да председничка већина нема више апсолутну законодавну већину која би гарантовала њено усвајање, већ интензивна употреба члана 49.3 устава у контексту буџета забрањује коришћење овог механизма за ЗПМ који ће по свој прилици расправљати у јуну. У ствари, парламентарци, посланици и сенатори данас имају много већу моћ амандмана него 2018. године, како би евентуално дали војскама средства неопходна за постизање својих циљева, посебно ослобађањем средстава за набавку одбрамбене опреме мимо оних који су данас предвиђени предлогом закона.
Међутим, да би такав амандман угледао светлост дана, а пре свега био усвојен, он мора истовремено да поштује неколико императива. За армије, с једне стране, оне се не могу дестабилизовати доводећи у питање набавку опреме која је већ планирана ЛПМ-ом 2024-2030. Штавише, а то се подразумева (али је то боље рећи), потребно је ослонити се на важеће законодавне механизме, како би се стриктно регулисало спровођење амандмана. Пре свега, неопходно је да представљени механизми аквизиције имају ресурсе који не повећавају државни дуг, нити онемогућавају напоре који се предузимају на смањењу буџетских дефицита у складу са очекивањима европских власти. Укратко, да би била усвојена, евентуална измена мора имати сопствене изворе финансирања, стављене на располагање војскама у виду изузетних прихода како би се повећао њихов непосредни капацитет за улагање у нову опрему. Али где пронаћи таква буџетска средства?
Остаје да се прочита 75% овог чланка,
Претплатите се да бисте му приступили!
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од 6,90 €.
Пријава за билтен
Региструјте се за Мета-одбрамбени билтен да прими
најновији модни чланци дневно или недељно
Средства, ресурси постоје, само храброст и политичка воља да се супротставе отпаду и државном и регионалном лошем управљању значе да се неопходни и довољни буџети не издвајају за виталне потребе нације...
Желео бих да вам се захвалим на овом изузетном и информативном чланку који представља дубинско и мотивисано размишљање о фундаменталном проблему финансирања Народне одбране.
Међутим, слажем се са мишљењем господина Фурнијеа
Када узмемо у обзир укупни износ јавних расхода – држава, локалне власти, јавне установе – којима додамо и социјалне издатке – биће ми речено да су то доприноси за осигурање, што је делимично нетачно – износ у поређењу са БДП-ом, неко може бити изненађен да је тако тешко наћи неколико додатних поена БДП-а за финансирање онога што је разлог за стварање државе, у овом случају заштита и опстанак нације
Национална одбрана мора бити приоритетни издатак
Ако то није случај, то открива озбиљан проблем схватања стварности међу нашим лидерима
Признајем да сам мислио да ће избијање руско-украјинског рата отворити очи многим „политичарима“ и да ће ЛПМ одражавати ту свест…
Ово није случај и чини ми се да ово открива декаденцију наше Драге старе земље….
Разумем твоју тачку гледишта. Али да ли заиста мислите да је то широко распрострањено у јавном мњењу? Циљ чланка је да се предложи алтернатива за повећање улагања у политички и друштвени контекст земље, узимајући у обзир осетљивост и политичке догме које анимирају два парламентарна дома.
Нисам упознат са већином јавног мњења по овом питању; Сигуран сам да је тема народне одбране једна од најмање обрађених у анкетама или институтима за истраживање јавног мњења који се, осим намјера гласања, фокусирају на незапосленост, куповну моћ, несигурност и тренутно пензије.
Чак и ако жалим што избијање руско-украјинског рата није изазвало јачу реакцију владе, приметио сам, као и ви, извесну свест појединих парламентараца и извесну еволуцију у јавном мњењу, чак и ако немам средства да се то процени
Не оспоравам труд који је уложен у оквиру будућег ЗПМ-а. Ви сте први који кажете да је то недовољно и трудите се да тражите решења за финансирање других трошкова...користан приступ који сам пажљиво проучавао.
и Али мислим да је потребно променити „политичку осетљивост и догме које анимирају два скупштинска дома“, знајући да је под Петом Републиком председник Републике, шеф војски тај који има контролу.
Ово је тренутак да прибегне „шта год је потребно“;;;
Француска је била у стању да се ангажује у свему што је било потребно јер су све европске земље тада делиле исту перцепцију ванредног стања суочене са Цовидом. Ситуација је данас радикално другачија и Брисел нам неће дозволити да повећамо дефиците да бисмо наоружали своју одбрану. Једина изводљива опција у овој области заснива се на потенцијалном уклањању одвраћајуће потрошње са рачуна дефицита и државног дуга. То је могуће одиграти уз много преговора. Овде постоји чланак на ту тему.
[…] […]
Ово је очигледно само лично мишљење, дакле субјективно и релативно, али мислим да ако „Брисел” значи Европску комисију, њен утицај и моћ су прецењени.
Чини ми се да је веома ослабљен Брегзитом, осудама Европског суда правде и еклатантном неефикасношћу у борби против Цовид кризе.
Решење које помињете је генијално и само га тешко може оспорити ентитет који заузима позадину у односу на НАТО у смислу одбране….ово се тиче виталних интереса држава, а не европског конфедералног нивоа…
[…] 11. априла 2023. 7 […]