Након лажног реизбора белоруског председника Александра Лукашенка 2020. године, масовне и народне демонстрације извеле су стотине хиљада Белоруса на улице да протестују против овог новог порицања демократије. Уз подршку Русије, која је послала војнике, снаге безбедности и пропагандисте, ове демонстрације су веома оштро угушене, узрокујући најмање 4 смртне случајеве, 4000 повређених и више од 30.000 хапшења. Белоруска опозиција је или ухапшена или принуђена на изгнанство, а режим знатно пооштрава репресију и хапшења у земљи, чак и за изоловане и мале радње, као што је ношење традиционалних боја белоруске заставе. Од тада, председник Лукашенко је наставио да даје обећања свом руском савезнику и заштитнику, посебно повећавајући своја путовања у Москву.
Тако је Белорусија служила као полазна база руских снага за једну од 3 велике офанзиве на почетку специјалне војне операције у фебруару 2022. године, у овом случају за напад на аеродром Хостомел, након чега је уследио напад на украјинску престоницу. Поред тога, многе балистичке ракете испаљене на почетку сукоба испаљене су са белоруске територије. Међутим, упркос премештању трупа на границу Украјине и Пољске, Минск никада није званично ушао у сукоб, а белоруске трупе нису биле распоређене у Украјину од почетка сукоба. Међутим, председник Лукашенко је у више наврата користио ратну реторику, најчешће да оправда још жешћу репресију у земљи и да се бори против наводне подршке Запада. За разлику од Владимира Путина, Александар Лукашенко је заправо свестан да нема подршку народа и да данас његов режим држи на окупу само страх инспирисан репресијом и подршка његовог руског савезника.
Ова два аспекта су, међутим, на известан начин контрадикторна. Заиста, да би испунио очекивања Москве и тако гарантовао подршку Путину и његовој војсци, Лукашенко је позван да више тежи у односу снага који се данас успоставља између Европе и Русије. Међутим, за Минск треба искључити мобилизацију, а још мање интервенцију у Украјини, јер су ризици веома велики да ће народни устанак однети све, а са њим и Лукашенка. Можда је у покушају да реши ову тешку једначину белоруски председник данас најавио своју намеру да створи нова одбрамбена снага типа територијалне одбране, од 45.000 војника, наоружана и задужена за заштиту белоруских градова и територије ако би било нападнуто. Имајте на уму да оружане снаге земље не прелазе 50.000 људи, да су првенствено састављене од војних обвезника, и да су на гласу лоше опремљене и слабо обучене. Међутим, ова најава, схваћена као еволуција белоруског става, није нова, па се чак испоставља да је знатно мање амбициозна од оне коју је неколико дана раније затражио министар одбране. Могућност да се наоружа неколико десетина хиљада белоруских цивила вероватно је нешто што забрињава власти у земљи.
Остало је 75% овог чланка за читање, претплатите се да бисте му приступили!
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од €1,99. Претплате Premium такође омогућавају приступ архива (чланци стари више од две године)
[…] […]