Може ли Француска повећати своје инвестиције у одбрану изван граница ЛПМ-а 2024-2030?

Неколико дана пре званичног представљања, садржај будућег француског закона о војном програмирању, који ће регулисати државна улагања у ове војске у наредних 7 година, почиње да постаје све јасније. Међутим, осим око 400 милијарди евра у инвестицијама планираним у наредних 7 година, и 13 милијарди евра у изузетним кредитима такође планираним током овог периода, и иако ова путања представља повећање од 100 милијарди евра у поређењу са вис-а-вис претходног ЛПМ-а, последњих дана су се подигли многи гласови да се жале због арбитраже, а понекад и да се критикује износ који је пресуђен, не без разлога је тачно, као недовољан у погледу потреба војски суочених са брзом еволуцијом претњи у Европи и широм света. Ако се ови гласови сложе са запажањем, наиме да овом ЛПМ-у недостаје неколико десетина милијарди евра да би ефикасно задовољио потребе војски, и не улазећи у дебату да ли је потребно још тенкова, нема више противваздушних система, више подморница или више дронова, чини се, међутим, да нико не ризикује да да чак ни само назнаке да би омогућио финансирање ових критичних потреба.

Подсећања ради, ако следећи ЛПМ буде поштовао линеарну путању раста буџета оружаних снага како би достигао планираних 413 милијарди евра, Оружане снаге ће 2030. године имати годишњи буџет од 68 милијарди евра, што представља између 2,25 и 2,3 % БДП-а земље на тај датум. Овај циљ представља повећање од скоро 55% годишњег буџета на ЛПМ, дакле реда од 40% у сталним еврима, и од 112% у односу на буџет за 2016. годину значајан напор који је уложила француска влада, тим значајнији што многи други субјекти утичу на јавно мњење, које је више забринуто за развој здравствене службе или понуду образовања, него за сазнање да ли француска војска има 200 или 400 тешких тенкова . Другим речима, ван релативно мале сфере људи осетљивих на питања одбране у земљи, питање ЛПМ-а и војске није приоритет за многе Французе, а спектакуларно повећање инвестиција у одбрану у последњих 6 година, као и период 2024-3030 који следи, није сам по себи предмет са високим потенцијалом за политичко задовољство. Имајте на уму и да је планираних 413 милијарди евра много ближе 420 милијарди евра колико је тражило Министарство оружаних снага, него 370 милијарди евра које је предложило Министарство финансија.

Међутим, и поред очигледног политичког и буџетског напора власти у овој теми, нису без смисла ни тачке слабости које последњих дана примећују бројни коментатори. Дакле, док ће само модернизација француског одвраћања од овог новог ЛПМ-а захватити скоро 100 милијарди евра, а оперативни трошкови и повећање биланса за 45% више, тешко да ће остати кредита за модернизацију снага, а самим тим и за развој и да стекну нове системе, као и да се надају да ће садашњи формат армија повећати преко око 50.000 додатних резервиста који ће бити регрутовани. Са сумарне тачке гледишта, и без упуштања у дугу демонстрацију, можемо проценити да би овом ЛПМ-у недостајало неких 100 милијарди евра додатних кредита, не на прогресивној путањи како је данас планирано, већ за поправку штете повезане са критичним недовољним улагањем у овој области од 2000. до 2020. године, што је довело до значајног старења просечне старости опреме, смањења флота, а самим тим и веома значајних губитака у оперативним перформансама. Знајући да је у буџету потребно искључити додатно повећање осим ако се додатни приходи не могу оправдати, која су могућа рјешења која би Француској омогућила да финансира ове тренутне напоре?

1- Преоријентација кредита ка новим приходима или буџетским уштедама

Међу решењима која се понекад помињу да би се омогућило повећање одбрамбених напора у Француској, несумњиво је најчешће предлагана буџетска преоријентација, на основу потенцијалних уштеда на јавној потрошњи или нових прихода. Ово би укључивало, у зависности од случаја, смањење буџетских расхода који се сматрају неефикасним и стварање додатних прихода или уштеда борбом против преваре, било фискалне или социјалне. Међутим, чини се да је примена ових мера много тежа када прођу изборне кампање и обећања, а неколико влада је пропало, у зависности од тога да ли су биле десничарске обећавајући крај друштвене преваре, или левице прозивајући пореске изгнанике. На крају крајева, ови приступи не омогућавају ослобађање, на известан и предвидљив начин, ресурса неопходних за одрживо финансирање повећања кредита за одбрану, док је планирање засновано на варијабилним приходима показало своја ограничења и током петогодишњег мандата Саркозија и Оланда. . Не прејудицирајући њихову релевантност и применљивост, ове мере немају довољну робусност да би омогућиле да се буџет војске гради на резултатима којима се у најбољем случају може само надати.

Остатак овог чланка резервисан је за претплатнике

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
сви чланци без реклама, од 1,99 €.

Пријава за билтен