Председник РТ Ердоган се још једном противи чланству Шведске и Финске у НАТО

Не изненађује, Турски председник РТ Ердоган најавио је прошлог петка да ће се противити уласку Шведске и Финске у НАТО, упркос недавним напорима Стокхолма и Хелсинкија да испуне захтеве турских власти. Као и раније, своју одлуку, која се показује да блокира приступање две скандинавске земље Атлантском савезу, јер захтева једногласност гласова, шеф државе образлаже политиком коју две земље следе у питањима азила, а посебно са у односу на одређене чланове Турске радничке партије или које је Анкара одредила као такве, али и на присталице проповедника Фетулаха Гулена, противника председника Ердогана, а које су турске власти оптужиле да су били извор неуспелог покушаја државног удара 2016. За турског председника било би питање избегавања да понови исту грешку као када је Грчка приступила атлантском савезу, поштујући пасус да су две земље заједнички ушле у НАТО 18. фебруара 1952. и да Турска тада није имала право да противи чланству Атине.

За сада није прошла ниједна званична реакција на саопштење председника Ердогана у петак, ни из Беле куће ни из других европских престоница. Међутим, шведски Врховни суд је јуче одбио Захтев Анкаре за изручење новинара Булента Кенеса, бивши главни уредник опозиционог дневног листа Заман, неколико година у егзилу у Стокхолму. Аргумент који су шведске власти изнеле у вези са независношћу шведског правосудног система, што је концепт вероватно нејасан за председника Ердогана, очигледно није уверио турске власти, које су оштро протестовале. Међутим, нема сумње да су шведске власти очекивале такав исход, пошто је захтев за изручење који је поднела Анкара био у супротности са шведским законима, и било је мало вероватно да би га судије шведског Врховног суда могле одобрити.

Булент Кенес е1671449112398 Дефенсе Невс | Војни савези | Борбени авиони
Врховни суд Шведске одбио је захтев за изручење опозиционог новинара Булента Кенеса.

Међутим, случај Булента Кенеса открива праве турске амбиције. Заиста, док је у почетку Анкара најављивала да намерава да добије неколико десетина изручења „терориста“ из Стокхолма и Хелсинкија, турске власти су заправо покренуле само један формални номинални поступак, штавише према новинару, знајући сасвим сигурно да шансе за успех су биле мале. Другим речима, аргументи које је изнео председник Ердоган у вези са одбијањем две скандинавске земље да се придруже НАТО-у имали су врло мало материјалности од почетка, и стога су били само мамац за прикривање стварних циљева Анкаре, посебно у вези са укидањем америчке и европске санкције које се тичу одређене одбрамбене технологије које земљи омогућавају да настави своје амбициозне програме војне опреме, али и да добије добронамерну неутралност Запада у погледу амбиција које је Ердоган показао у Сирији, Ираку и на Кавказу, као и де факто неутралност вис-а-вис тензија са Атином.


Остало је 75% овог чланка за читање, претплатите се да бисте му приступили!

Logo Metadefense 93x93 2 Actualités Défense | Alliances militaires | Aviation de chasse

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од 1,99 €.


За даље

КСНУМКС Коментари

  1. […] једини званични захтев за екстрадицију који је Анкара до сада пренела Стокхолму односио се на Булента Кенеса, бившег главног уредника дневника Тодаи'с Заман, којег је Анкара оптужила да припада политичкој странци опозиционог проповедника Фетулаха Гулена […]

Коментари су затворени.

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Последњи чланци