Кина је развила мотор који може да достигне брзину од 9 маха са авио горивом

Хиперсоничне брзине су већ неколико година биле приоритетна област истраживања за све главне армије света. Најава, 2017. године, ступања у употребу руске хиперсоничне ваздушно-десантне ракете Кинжал, а неколико месеци касније и хиперсоничне једрилице Авангард, на Западу је као и у свету имала ефекат струјног удара, док јениједан постојећи противракетни систем тада није био способан да се супротстави векторима који су се кретали таквим брзинама и способан за маневре. Од тада смо сведоци програмске експлозије, а САД, Европљани, Кинези и Индијци су најавили значајан напредак у овој области. Неколико хиперсоничних система је већ у употреби, као нпр Кинзхал и Тзиркон Руски, или Кинески ДФ-17, док амерички системи треба да уђу у употребу од 2024. године.

Да би се постигле ове брзине изнад 5 Маха и задржале маневарске способности, што је сама дефиниција хиперсоничног оружја, користе се две погонске технологије. Први, и најкласичнији, ослања се на ракетни мотор велике снаге и балистичку или полубалистичку путању, као што је руски Кинжал изведен из балистичке ракете кратког домета Искандер-М, или Нова кинеска ваздушна ракета ИЈ-21 први пут представљен на последњој изложби у Жухају. Друга алтернатива се заснива на коришћењу аеробног мотора, односно коришћењу атмосферског ваздуха као сагоревања. Нажалост, традиционални мотор не може да ради изнад брзине која се приближава 3 Маха, јер брзина протока ваздуха унутар њега мора остати подзвучна да би се контролисало сагоревање горива. Алтернатива се појавила преко Сцрамјет-а, турбомлазног мотора способног да успорава и хлади атмосферски ваздух и контролише сагоревање при надзвучним брзинама, али испод 2 Маха, омогућавајући му да ради при брзинама већим од 5 Маха.

У октобру 2019. године, Народноослободилачка војска је први пут представила своју хиперсоничну ракету ДФ17, на чијем је врху била хиперсонична једрилица. За разлику од Русије, Кина никада током (ретких) војних парада не представља опрему која већ није оперативна и није у употреби.

Сцрамјет, или суперстатореактор, данас користи руска хиперсонична противбродска ракета Тзиркон, а неколико земаља активно ради на развоју ове технологије како би њоме опремиле своје крстареће ракете. Али друга технологија се појавила пре десетак година, како би одговорила на хиперсонични изазов, мотори са косим детонацијама, који замењују класично сагоревање мешавине ваздух-гориво, низом детонација ове исте мешавине, генеришући знатно веће ослобађање енергије, док је мање осетљив на брзину ваздуха, омогућавајући достизање, теоретски, знатно веће брзине од Сцрамјет-а, са енергетским перформансама, дакле аутономијом, много већом. Овај приступ, стриктно говорећи, није нов, први уређај опремљен мотором пулсног детонационог таласа који је своју ефикасност показао 2008. године. саопштење Кинеске академије наука, према којем би такав мотор, покретан авио горивом, био успешно тестиран у хиперсоничном тунелу ЈФ-12 у Пекингу, заслужује посебну пажњу, поготово што кинески инжењери најављују да би мотор могао да достигне брзину од 9 маха. .


Остатак овог чланка намењен је само претплатницима

Чланци са пуним приступом доступни су у „ Фрее Итемс“. Претплатници имају приступ комплетним чланцима Анализе, ОСИНТ и Синтезе. Чланци у Архиви (старији од 2 године) резервисани су за Премиум претплатнике.

Од 6,50 € месечно – Без временске обавезе.


Релатед постс

Мета-Дефенце

БЕСПЛАТНО
ПОГЛЕД