Зашто је немачки европски противваздушни штит ужасан неуспех за Француску?

Немачки канцелар Олаф Шолц је 29. августа у Прагу најавио покретање иницијативе усредсређене на Немачку за стварање противваздушног штита у Европи. Немачкој дипломатији је требало мање од два месеца да да суштину овој иницијативи. И заиста, 13. октобра Немачка као и 14 других европских земаља (Белгија, Бугарска, Естонија, Финска, Мађарска, Летонија, Литванија, Норвешка, Холандија, Чешка, Румунија, Уједињено Краљевство, Словачка и Словенија) су заједнички потписале декларацију намере у циљу стварања програма „Европски небески штит”. Овај неоспоран успех Берлина ће вероватно омогућити знатно јачање противваздушне и противракетне одбране у источној и северној Европи. Али то је, пре свега, огромна грдња упућена Француској и њеном председнику Емануелу Макрону.

Заиста, штит какав је предвидео Берлин, који ће се ослањати на координисану вишеслојну одбрану засновану на противваздушном систему средњег домета ИРИС-Т СЛМ који је развио немачки Диехл, противваздушни систем и систем дугог домета Амерички противракетни систем Патриот, ефикасан посебно против балистичких пројектила кратког и средњег домета, и егзо-атмосферски противракетни систем као што је израелски Арров 3 или амерички Аегис Асхоре за борбу против дугог и веома дугог домета балистичке претње великог домета, је компонента која има главну улогу у смислу одвраћања, а да није састављена или супротстављена употребом нуклеарног оружја. Као такво, постављање НАТО-овог противракетног штита на источној фасади алијансе, са распоређивањем система Аегис Асхоре у Румунији и другог у Пољској, изазвало је бес Руса у то време и одиграло значајну улогу улога у учвршћивању положаја на обе стране у области одвраћања. Другим речима, преузимањем контроле над овом стратешком компонентом одбране Старог континента, Берлин је успео тамо где Француска није успела, у великој мери захваљујући НемачкојУ предлажући да се француско одвраћање прошири на неке од својих европских суседа 2020.

Мора се рећи да је по овом питању Берлин посебно добро радио на јачању сопствених позиција и заузимању лидерске позиције коју ће сада бити тешко оспорити у погледу европске одбране. Пре свега, Немачка је, највероватније намерно, избегла да у ову иницијативу укључи одређене европске земље, посебно Француску и Италију, иако 2. односно 3. економију и демографију ЕУ. С једне стране, за Берлин је очигледно било неопходно да искључи ове две земље јер имају једину европску понуду у погледу противваздушних и противракетних система средњег и дугог домета у Европи, са системом САМП/Т Мамба и ракета Астер 15/30/Блоцк1НТ. Присуство Рима и/или Париза би стога значајно осујетило немачку хегемонију, посебно у погледу избора система, поготово зато што САМП/Т може сам да замени немачки ИРИС-Т СЛМ и амерички Патриот, са супериорнијим перформансе и могућности за оба система. Позивањем Париза или Рима, Берлин би стога нагризао сопствену контролу над читавим системом, поготово што је у исто време, Немачка ради на искључивању француског МБДА из европског ЕХДИ програма противракетне одбране.

Остаје да се прочита 75% овог чланка,
Претплатите се да бисте му приступили!

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од 6,90 €.

Пријава за билтен