Већ неколико месеци француско-немачки програми индустријске сарадње патили су од дубоког индустријског одступања, као што је случај са опозицијом између Дассаулт Авиатион и Аирбус ДС у области нове генерације борбених авиона СЦАФ, или између Нектер-а и Рхеинметалл-а у оном будућег програма борбених тенкова МГЦС. Штавише, Берлин се дистанцирао, па чак и повукао из одређене сарадње, као што је програм поморских патролних авиона МАВС који је пропао аквизицијом америчког П-8А Посеидон, програм еволуције борбених хеликоптера Тигер 3 који ће спроводити само Париз и Мадрид ( али у коме ће учествовати немачке компаније), или мртворођени артиљеријски програм будућности ЦИФС, званично одбачен на неодређено време, знајући да је сада врло мало вероватно да ће једног дана моћи да се заиста појави. Изван индустријског супротстављања, постојао је суптилан, али све израженији покрет повлачења покренуле су немачке власти пре 2 године, а наглашено од одласка Ангеле Меркел из Канцеларије. Међутим, изјаве донете последњих дана, као и одлуке које је најавио Берлин, данас чине нови корак у овом вероватном разводу између Париза и Берлина у области одбране.
Заиста, декларације су се умножиле широм Рајне како би се довела у питање релевантност ове сарадње, у ширем смислу те речи. Најспектакуларније је несумњиво направио сам начелник штаба Бундесвера, генерал Еберхард Зорн. Овај други је, говорећи 12. септембра пред Савезним саветом за спољне послове, ДГАП, у ствари изјавио да му је данас потребна опрема која се котрља, плови и лети, заправо доступна и оперативна, а не нејасне европске пројекте са неизвесном будућношћу и перформансама. И додао да су његови резерви поткрепили недавни примери, прецизирајући да не жели да наводи пример како не би циљао на поједине индустријалце. Ова декларација је имала ефекат бомбе у немачкој штампи, при чему су многи стручњаци осудили недостатак напретка у програмима СЦАФ и МГЦС, а нису пропустили да промовишу алтернативна решења, попут британског програма ФЦАС КФ-51 Panther би Рхеинметалл.
Ова декларација је уследила док је званично став Берлина и даље да подржава европску сарадњу, што је Олаф Шолц поновио 30. августа у Прагу. Међутим, вероватно то није дело генерала Зорна огорченог недостатком напретка у извесној сарадњи. Подсетимо се тога када је његов колега из Луфтвафеа изразио предност америчком Ф-35 у односу на Typhoon и Супер Хорнету за модернизацију своје војске, овом другом је захвалила Ангела Меркел, јер се није држала званичне доктрине. Насупрот томе, чини се да данашње изјаве генерала Зорна уједињују многе гласове широм Рајне, како стручњаке тако и политичаре, који посебно верују да је Берлин једини европски актер који може да финансира програме попут СЦАФ/ФЦАС и МГЦС. Најновија шокантна најава иако очекивано, немачке власти саопштиле су јуче да су одабрале антибалистички систем Арров 3 од израелске ИАИ дизајниране у сарадњи са Боингом за наоружавање европски противваздушни и противракетни штит који је пре две недеље предложио Олаф Шолц, док Француска и Италија развијају антибалистичку ракету Астер Блоцк 1НТ, заиста европску и способну да пресреће ракете домета већег од 1500 км, односно суштински део руског тактичког арсенала.
Остало је 75% овог чланка за читање, претплатите се да бисте му приступили!
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од €1,99. Претплате Premium такође омогућавају приступ архива (чланци стари више од две године)
Блацк ПЕТАК : – 20% на нове Премиум и Цлассиц месечне и годишње претплате, са кодом МетаБФ2024, до 03
[…] као оснивач немачке стратегије у погледу европске одбране од сада, немачке власти су потврдиле намеру да нареде антибалистички ракетни систем... да чини њен противракетни штит, а самим тим и штит европских земаља [ …]
[…] […]
[…] пре неколико дана смо писали да се Немачка окреће од Француске, а да то није рекла у одбрамбеном смислу. Сада је то речено, и то врло јасно. Поводом […]