Неко време је изгледало да турски председник РТ Ердоган покушава да искупи своју невиност у односу на своје НАТО партнере и Сједињене Државе након што је Русија напала Украјину. У почетку чврста са Москвом, Анкара је посебно подржала украјинску одбрану испоруком дронова ТБ2 Баирактар, који су брзо постали један од симбола отпора земље, и затварањем мореуза који воде ка Црном мору како би спречила руску морнарицу да тамо пребаци бродове. Истовремено, Турска је вршила притисак на Вашингтон и Белу кућу да дозволе набавку нових ловаца Ф-16 и комплета за модернизацију за сопствене авионе, као и да поново буде у могућности да набави турбине, хеликоптере за сопствену индустрију. Након тога, када су Финска и Шведска поднеле захтев за улазак у НАТО, турски председник је ставио вето, званично да доведе Стокхолм и Хелсинки да учврсте своје позиције против курдских милитаната који су се склонили у ове земље, али и да наведе Вашингтон да попусти по питању наоружања.
На несрећу турског лидера, вЧини се да амерички Конгрес није склон брзом попуштању на ту тему, док се у исто време овај други са својом странком суочава са значајним падом у анкетама само неколико месеци пред наредне законодавне и председничке изборе у земљи. Неспособан да се окрене против курдског непријатеља на територији Сирије, како је раније најавио, док је Русија већ на удару ножа са Западом, чини се да је РТ Ердоган одлучио да поново покрене динамику тензија са суседом Грчком, прво прекидом билатералних разговора. маја, затим најавом наставка истраживања рударства у Егејском мору и умножавањем ваздушних упада у зону ваздушне идентификације под грчком контролом, оптужујући Атину за провокацију тако што је интервенисала њен ловац и њену противваздушну одбрану. Најновији аргумент до данас, турске власти су осудиле ремилитаризацију грчких острва у Егејском мору која се граниче са њеним обалама, као што је острво Лезбос, а председника Ердогана да директно запрети Атини могућим војним нападом без упозорења у знак одмазде, користећи снажан националистички симбол за ово, посебно битка код Измира у којој је турска победа над грчким снагама 1922.
Мора се рећи да председнички и законодавни избори 2023. изгледају лоше за председника Ердогана и његову странку АКП. С обзиром на више од 45% у анкетама средином 2021. године, странка је данас пала између 30 и 35% бирачких намера, пошто је значајно изгубила велики део чланства турске омладине. Истовремено, главна кемалистичка опозициона партија, ЦХП, усвојила је намеру од 30 одсто гласова, чак је у априлу привремено надмашила АКП, пре него што је Ердоган оживео тензије са Атином. У немогућности да се похвали ни великом симболичном победом у оквиру НАТО-а, ни тиме што је Вашингтон натерао да се склони на тему Ф-16, неопходно је да се турски председник ослони на своје националистичко бирачко тело да покуша да преокрене тренд, док инфлација у земљи и даље галопира, прешавши у августу границу од 80%, а незапосленост је и даље веома висока, посебно за младе изнад 20%.
Остатак овог чланка намењен је само претплатницима -
Чланци у пуном приступу доступни су у одељку "Фрее Итемс". Фласх чланци су доступни у пуној верзији 48 сати. Претплатници имају приступ комплетним чланцима Анализе, Вести и Синтезе. Чланци у Архиви (старији од 2 године) резервисани су за Премиум претплатнике.
Куповина претплата је доступна само са веб странице - одељак Претплате и алати
