Хоће ли Француска ускладити своје напоре одбране са Немачком?

Међу дубоким геополитичким превратима изазваним руска офанзива у Украјини, најава коју је у недељу 27. фебруара дао немачки канцелар Олаф Шолц Бундестагу о масовном повећању немачких одбрамбених напора, несумњиво је оно које ће имати највише последица у Европи на средњи и дуги рок. Прекинувши 30 година хроничног недовољног улагања Бундесвера, због чега је немачки начелник генералштаба јавно упозорио Берлин на погоршане оперативне способности његових армија од првог дана сукоба у Украјини, Берлин је најавио план за модернизацију немачке армије у кратком року са непосредном ковертом од 100 милијарди евра, подржано повећањем самих одбрамбених напора „преко 2%“, односно више од 70 милијарди евра 2021. године, наспрам буџета од 53 милијарде евра данас, што је повећање од више од 40%.

Ова најава је већ изазвала значајне реакције у Европи, неколико земаља попут Холандије и Финске су од тада најавиле намеру да такође значајно повећају своје одбрамбене напоре, а вероватно је да ће у релативно кратком року све европске земље, укључујући и оне најневољније као што је Белгија, такође ће постићи одбрамбене напоре једнаке или веће од 2% сопственог БДП-а, односно циљ који је НАТО поставио од 2014. Француска је, са своје стране, већ достигла 2% ове године, са буџет за одбрану од 48 милијарди евра, од чега је 42 милијарде намењено оружаним снагама (остатак се углавном односи на исплату пензија и војних пензија). Треба ли стога очекивати да се Немачка, због свог БДП-а много већег од француског, по војним способностима истиче у Европи? Мало је вероватно...

БундесВехр Пума ВЦИ

Заиста, од почетка поновног наоружавања Савезне Немачке 1954. године и њене интеграције у НАТО, Париз и Бон, тада Берлин, увек су водили рачуна да одрже уравнотежену потрошњу на одбрану, како не би ексхумирали одређена ривалства на континенту. Током 60-их, када је Француска напустила интегрисану команду НАТО-а и развила сопствену нуклеарно средство одвраћања, ова равнотежа је одржана, при чему су двоје делили војну моћ у Европи, Француска одвраћање и пројекција снага, копнена и ваздушна моћ према Немачкој. И заправо, током читавог периода завршетка Хладног рата, ако су два одбрамбена буџета остала избалансирана, немачке армије су имале много више тенкова и борбених авиона од Француске, док су француске армије ставиле више него значајно средство одвраћања, и много веће снаге за напад и пројекцију снага, укључујући два носача авиона.

У ствари, када је Олаф Шолц најавио нове немачке одбрамбене напоре 27. фебруара, нема сумње да се де Дерније претходно прецизно договорио са својим америчким, британским, европским и посебно француским партнерима, с једне стране да избегне било какву реакцију изненађења и брига, с друге стране да координира свачије одговоре. У нормалним временима, Париз би највероватније најавио одбрамбени напор истог реда као и Берлин, и то у исто време, како би одржао равнотежу и спречио политичку експлоатацију ситуације у две земље. Ако француски председник није урадио ништа по том питању, осим што је нагло наговештавао повећање напора националне одбране током телевизијског говора о ситуацији у Украјини 2. марта, то је заиста пре свега повезано са посебним контекстом Француске данас, када у току је председничка изборна кампања. У овом контексту, најава актуелног председника, иначе званично недекларисаног као кандидат овог датума, о масовном и брзом повећању издатака за одбрану би несумњиво изазвала опште политичко негодовање. Сада је на кандидатима да детаљно изложе своје одговоре на ова стратешка и критична питања.

Канцелар Олаф Шолц испред Бундестага 27. фебруара 2022

Остатак овог чланка намењен је само претплатницима

Чланци са пуним приступом доступни су у „ Фрее Итемс“. Претплатници имају приступ комплетним чланцима Анализе, ОСИНТ и Синтезе. Чланци у Архиви (старији од 2 године) резервисани су за Премиум претплатнике.

Од 6,50 € месечно – Без временске обавезе.


Релатед постс

Мета-Дефенце

БЕСПЛАТНО
ПОГЛЕД