У изненађујуће скромном медијском окружењу, неколико великих криза које би потенцијално могле да прерасте у оружани сукоб између великих сила истовремено се дешавају на планети, било да се ради о кризи између Украјине и Русије која потенцијално укључује НАТО, оној између Израела и Ирана. предмет нуклеарног програма потоњег, или криза између Пекинга и Тајвана, сваки од њих носи почетке међународног сукоба великих размера који би могао укључити Европу, а посебно Француску. У том контексту, чини се да су средства која су данас доступна француској армији недовољна у количини и квалитативно неприкладна да се са њима изборе. Заиста, садашњи модел армија дефинисан је на основу парадигми глобалног мира и удаљених криза ниског интензитета, на које је Француска намеравала да одговори пројективим експедиционим снагама, истовремено осигуравајући сопствену безбедност кроз нуклеарно одвраћање.
Данас, међутим, овај формат и ова доктрина више нису прикладни, а француске војске, као и сви њихови западни савезници, морају да предузму дубоку промену да би могле да открију изазов који намећу земље попут Русије. , Кина, али и тешко наоружане посредничке нације попут Ирана или Турске, како би се гарантовала безбедност својих држављана, интегритет своје територије и очување њених интереса. Потребе у овој области су огромне, колико за војску, француску морнарицу, ваздухопловну и космичку војску, па чак и за развој националне одбрамбене индустрије. Међутим, у садашњем економском и друштвеном контексту, може изгледати тешко, ако не и немогуће, произвести буџетске напоре неопходне да се на време одговори на стварне потребе оружаних снага, барем је ово опште прихваћено схватање, које објашњава снажан отпор који бележе политичке и економске власти у овој области. Чак и ако би последице кризе у Украјини на економију и друштвену и друштвену равнотежу у Европи биле далеко веће од улагања потребних да би се она обуздала, чини се да је политичка докса чврста, радије преузимајући егзогени ризик него „ преузети одговорност за утврђену акцију.
Међутим, данас постоји неколико модела који би омогућили ослобађање потребних инвестиција, барем у погледу модернизације оружаних снага, уз уважавање постојећих буџетских ограничења, а посебно потребе да се дефицити не повећавају. Ови модели, 4 по броју са принципом позитивне евалуације одбрамбених напора, оперативним бафером, одбрамбеном базом и европским планом докапитализације одбране, сваки нуде своје предности и своја ограничења, али би сви омогућили данашњем ' хуи да испуни изазове и технолошки и индустријски да ојачају националне оружане снаге, а самим тим и безбедност земље као и њених суседа.
1- Принцип позитивне оцене напора одбране
Први модел је такође најједноставнији и најмање рестриктиван за примену. Принцип позитивног вредновања одбрамбених напора, тзв Одбрана позитивне процјене, На основу социјална и буџетска ефикасност државних улагања у одбрамбену индустрију, при чему се ствара врли буџетски циклус унутар самог државног буџета. Укратко, сваки милион евра уложених од стране државе у националну одбрамбену индустрију иде створи 25 радних места за годину дана, послови који ће са своје стране, на синтетички начин, генерисати 0,6 мил € пореских и социјалних прихода и 0,45 мил € социјалне штедње, а све то на терет државног буџета. Укупно ће, дакле, уложени милион донети 1,05 милиона евра буџетских поврата за државу, што је више него што кошта. Узимајући у обзир просечни обим извоза, број отворених или одржаних радних места у току једне године достиже 37, а буџетски принос је ограничен на 1,6 милиона евра по уложеном милиону евра.
Зашто под овим условима држава не жури да улаже у ову област, поготово што има гаранцију да неће стварати додатна државна задужења, а да ће, иначе, отворити 37 радних места на милион евра годишње , односно три пута више од посматране просечне ефикасности економских акција државе? Одговор је и једноставан и сложен. Заиста, буџетски механизми данас не дозвољавају држави да део својих инвестиција стави у самоодрживи економски балон, балансиран приходима које би оне могле да остваре. За заговорнике буџетске строгости, ова иста концепција самоносне секторизоване економске инвестиције је буџетска јерес. Поред тога, имплементација механизама за глађење буџетских прихода и уштеда захтевала би неколико година, током којих ће држава морати делимично да покрије одређене дефиците да би финансирала фазу раста. Коначно, овај приступ је у супротности са рачуноводственим правилима које намећу европске власти, посебно у оквиру евра.
У ствари, иако је економски веома једноставан за имплементацију, принцип позитивне оцене напора одбране је сам по себи еминентно политички акт, а не технички. Претпоставља снажну вољу извршне власти у овој области, како би се, суочен са јавним мњењем које је најчешће веома слабо информисано и о безбедносним и о индустријским питањима у овој области, оправдало добровољно означавање улагања у одбрамбене индустрије. С друге стране, све док се за то траже услови, то је несумњиво веома ефикасна политичка стратегија, како са економског тако и са социјалног становишта, а пре свега за давање војсци средстава, током времена, да обезбеде своје мисије.
2- Оперативни бафер
Ако је позитивно вредновање пре свега политички приступ, Оперативни тампон, то је чисто технички приступ. Његов механизам није компликован, јер укључује финансирање прекобројне опреме у оквиру оружаних снага, која се може извозити у кратком року и по преференцијалним стопама међународним купцима. Своје оправдање проналази у брзој еволуцији међународне безбедносне ситуације, која често ствара карактер хитности у извршењу међународних уговора о одбрани, који су тешко компатибилни са индустријском реалношћу. Да би се ово поправило, Оперативни бафер предлаже стварање ад-хоц структуре која би финансирала испоруку опреме која ће вероватно наћи купце у кратком или средњем року на међународној сцени, и која би их, у међувремену, дала у закуп Французима Војске, које би онда имале користи од флоте или веће флоте њихове опреме, омогућавајући боље разматрање оперативних потреба.
Остатак овог чланка намењен је само претплатницима - од 1 € првог месеца
Чланци са пуним приступом доступни су у „ Фрее Итемс“. Претплатници имају приступ комплетним чланцима Анализе, Вести и Синтезе. Чланци у Архиви (старији од 2 године) резервисани су за Премиум претплатнике.
Све претплате су необавезујуће.
Коментари су затворени.