4 одржива буџетска модела за модернизацију и проширење војски

У изненађујуће дискретном медијском окружењу, на планети се истовремено дешава неколико великих криза које би потенцијално могле да прерасте у оружани сукоб између великих сила, било да се ради о кризи између Украјине и Русије која потенцијално укључује НАТО, или између Израела и Ирана због потоњег нуклеарни програм, или криза између Пекинга и Тајвана, сваки од њих носи почетак међународног сукоба великих размера који би могао да укључи Европу, а посебно Француску. У том контексту, чини се да су средства која су данас на располагању француским оружаним снагама квантитативно недовољна и квалитативно неприкладна за суочавање са њима. Заиста, садашњи модел Оружаних снага дефинисан је на основу парадигми глобалног мира и удаљених криза ниског интензитета, на које је Француска намеравала да одговори пројективим експедиционим снагама, истовремено осигуравајући сопствену безбедност кроз нуклеарно одвраћање.

Данас, међутим, овај формат и ова доктрина више нису прикладни, а француске војске, као и сви њихови западни савезници, морају да предузму дубоку промену да би се суочиле са изазовом који намећу земље попут Русије, Кине, али и тешко наоружане посредничке нације попут Ирана или Турске, како би се гарантовала безбедност својих држављана, интегритет своје територије и очување њених интереса. Потребе у овој области су огромне, како за Војску, Морнарицу, Ваздушно-космичке снаге, тако и за развој националне одбрамбене индустрије. Међутим, у садашњем економском и друштвеном контексту, може изгледати тешко, ако не и немогуће, произвести буџетске напоре неопходне да се на време одговори на стварне потребе војски, барем је ово опште прихваћена перцепција, која објашњава снажну отпор који бележе политичке и економске власти на овим просторима. Чак и ако би последице кризе у Украјини на економију и друштвену и друштвену равнотежу у Европи биле далеко веће од улагања потребних да би се она обуздала, чини се да политичка докса остаје чврста, радије преузимајући егзогени ризик, а не преузимајући одговорност за конкретну акцију.

Међутим, данас постоји неколико модела који би омогућили да се ослободе потребна улагања, барем у погледу модернизације војски, уз уважавање постојећих буџетских ограничења, а посебно потребе да се дефицити не повећавају . Ови модели, 4 на броју са принципом позитивне валоризације одбрамбених напора, оперативним бафером, одбрамбеном базом и европским планом докапитализације одбране, сваки нуде своје предности и своја ограничења, али сви би данас омогућили да се одговори на оба технолошке и индустријске изазове за јачање националних оружаних снага, а самим тим и безбедност земље и њених суседа.

1- Принцип позитивне валоризације напора одбране

Први модел је такође најједноставнији и најмање рестриктиван за примену. Принцип позитивне валоризације одбрамбеног напора, тзв Одбрана позитивне оцене, На основу друштвену и буџетску ефективност државних улагања у одбрамбену индустрију, истовремено стварајући добар буџетски циклус унутар самог државног буџета. Укратко, сваки милион евра уложених од стране државе у националну одбрамбену индустрију ће створити 25 радних места за годину дана, послови који ће на синтетички начин генерисати 0,6 милиона евра пореских и социјалних прихода и 0,45 милиона евра социјалне штедње, од чега ће све бити издвојено у државни буџет. Укупно ће, дакле, уложени милион донети 1,05 милиона евра поврата буџета за државу, односно више него што кошта. Узимајући у обзир просечне обим извоза, број радних места која се отварају или одржавају током године достиже 37, а буџетски принос је ограничен на 1,6 милиона евра по уложеном милиону евра.

Зашто у оваквим условима држава не жури да инвестира у ову област, поготово што има гаранцију да неће стварати додатна државна задужења, а која ће отворити, узгред речено, 37 радних места на милион евра уложених годишње, или троструко просечна примећена ефективност економских акција државе? Одговор је и једноставан и сложен. Заиста, буџетски механизми данас не дозвољавају држави да део својих инвестиција стави у самоодрживи економски балон, балансиран приходима које би могле да остваре. За присталице буџетске строгости, овај исти концепт самоодрживе секторизоване економске инвестиције је буџетска јерес. Поред тога, имплементација механизама за глатке приходе и буџетске уштеде захтевала би неколико година, током којих ће држава морати делимично да покрије одређене дефиците да би финансирала фазу раста. Коначно, овај приступ је у супротности са рачуноводственим правилима која намећу европске власти, посебно у контексту евра.

У ствари, иако је економски врло једноставан за имплементацију, принцип позитивне валоризације напора одбране је сам по себи изразито политички акт, а не технички. Претпоставља снажну вољу извршне власти у овој области, да се, суоченим са јавним мњењем које је најчешће веома слабо информисано и о безбедносним и о индустријским питањима у овој области, оправда добровољно усмеравање улагања ка одбрамбеној индустрији. С друге стране, све док су услови потребни, то је несумњиво веома ефикасна политичка стратегија, како са економског тако и са социјалног становишта, а пре свега да се војскама дају средства, на дужи рок, да обезбеде своје мисије.

2- Оперативни бафер

Ако је позитивно вредновање пре свега политички приступ, Оперативни тампон, је чисто технички приступ. Његов механизам није компликован, јер укључује финансирање вишка опреме унутар војски, која ће вероватно бити извезена у кратком временском периоду и по преференцијалним стопама међународним купцима. Своје оправдање проналази у брзој еволуцији међународне безбедносне ситуације, која врло често ствара хитност у извршењу међународних уговора о одбрани, што је тешко компатибилно са индустријском реалношћу. Да би се ово превазишло, Оперативни бафер предлаже стварање ад-хоц структуре која би финансирала испоруку опреме која ће вероватно наћи купце у кратком или средњем року на међународној сцени и која би је, у међувремену, изнајмљивала Французима Војске, које би онда имале користи од веће флоте или флоте њихове опреме, омогућавајући боље разматрање оперативних потреба.

Остатак овог чланка резервисан је за претплатнике

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
сви чланци без реклама, од 1,99 €.

Пријава за билтен