Чланак Деметрија Севастопула и Кетрин Хил објављен овог викенда на веб-страници Фајненшел тајмса, довео је западну одбрамбену заједницу у превирања. Сазнали смо, наиме, да би, према информацијама које су прикупила двојица новинара, Кина током августа ове године извршила тест новог хиперсоничног стратешког наоружања способног да осујети сет система за детекцију и западних , а тачније америчке, противракетне одбране, користећи Сплит Орбитал Бомбардмент Систем, или ФОБС према енглеском акрониму. Заиста, изгледа да је такав систем пуштен у орбиту поводом 77. испаљивања ракете Лонг Марцх 2Ц, и да је следио свој планирани орбитални план до поновног уласка у атмосферу и његовог удара у Кинеско море. Једина мана је што се чини да прецизност још није потребна, јер би хиперсонично возило промашило циљ за двадесетак километара.
Информација изазива забринутост, поготово што су, по признању појединих званичника Пентагона, нико није замишљао да је Пекинг направио тако значајан напредак у веома специфичној области ФОБС-а, штавише повезивањем хиперсоничне атмосферске једрилице за поновни улазак. И то са добрим разлогом! Ако би таква технологија постала оперативна, Пекинг би имао могућност постављања у орбиту стратешких система опремљених нуклеарним бојевим главама које би тада биле у стању да еволуирају у орбити око планете, све до одлуке о нападу, или док „не достигну оптимална позиција да се ово изведе, на пример не проласком кроз Северни пол у нападу на америчку територију, где су системи против балистичке детекције и пресретања прецизно позиционирани, али не и Јужни пол, а да америчка антибалистичка одбрана не може да интервенише . Штавише, тамо где амерички или западни системи за надзор брзо детектују испаљивање балистичке ракете, стављање у орбиту таквог система могло би проћи незапажено, у ствари представљајући оружје за први удар без премца.
Принцип фракционог орбиталног бомбардовања није, стриктно говорећи, нов. Совјетски Савез се стога обавезао да развије такав систем 80-их да би се супротставио лажној „Стратешкој одбрамбеној иницијативи“ Роналда Регана. У то време, било је питање постављања возила способног да транспортује МИРВ независне атмосферске системе за поновни улазак у орбиту, тако да може да их распореди у веома кратким временским оквирима и на непредвидивим путањама ако је потребно. У случају кинеске технологије, МИРВ, који остаје једноставно балистичко возило без маневрисања, био би замењен хиперсоничном једрилицом, способном да маневрише током читаве фазе поновног уласка уз одржавање хиперсоничне брзине, и на тај начин избегне против -балистички системи који се ослањају на кинетичке ударце, чинећи уређај још тежим за откривање и готово немогућим да се супротстави постојећим антибалистичким системима данас.
Остатак овог чланка резервисан је за претплатнике
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
сви чланци без реклама, од 1,99 €.
Пријава за билтен
Региструјте се за Мета-одбрамбени билтен да прими
најновији модни чланци дневно или недељно