Геополитичка карта света данас је и даље у великој мери условљена споразумима потписаним током или непосредно након Хладног рата, а врло ефикасно су је поставили Москва и Пекинг у последњих 20 година, без Сједињених Држава и Сједињених Држава. уопште нису показали одлучност да се томе успротиве. Овако су преговарани кинеско-амерички споразуми око случаја острва Тајван од почетка седамдесетих година прошлог века, са циљем да се Пекинг уклони из једначине Хладног рата и совјетског логора, и то иако је острво имало нема намеру да се придружи Народној Републици Кини. Појам сфере утицаја наслеђен из постхладноратовских преговора у источној Европи такође је био у средишту руске политике у Украјини, Молдавији, Белорусији и Грузији, као и у многим бившим совјетским републикама на Кавказу и у Централној Азији.
Последњих година и Пекинг и Москва су увелико појачали своје територијалне и геополитичке претензије, а да им се Сједињене Државе, ни Европљани, ни земље које граниче са Кинеским морем нису снажно супротставили, не желећи да им прете. Плодоносни трговински односи са Кином , или зависност од руског гаса, остављајући лидере две земље да појачају своје захтеве, идући толико далеко да говоре о "црвеној линији" ако би их Запад оспорио по овим темама. Чини се да управо то Вашингтон, али и НАТО данас желе да ставе на крај, неколико недавних изјава које јасно указују у овом правцу, док тензије настављају да расту у односу на ове две земље. Ове изјаве сугеришу да би под подстицајем Сједињених Држава Запад сада био спреман да појача свој тон у односу на Москву и Пекинг, чак и ако то значи прелазак познатих црвених линија које су повукли Владимир Поутине и Си Ђинпинг.
Чланство Украјине у НАТО -у ће садржати Русију
У Европи је то био генерални секретар НАТО -а, бивши норвешки премијер Јенс Столтенберг, који је током конференције за новинаре након посете Вашингтону изјавио да ће се састати са секретаром за одбрану САД -а Ллоидом Аустином, да Алијанса је сада морала да промени своју политику проширења како би се носила са растућом руском претњом. И да додам да појам руске сфере утицаја наслеђен из Хладног рата више није био у складу са политичком стварношћу у Европи, те да се стога НАТО више не би требао уздржавати од дочекивања нових савезника, чак и ако би прешао црвене црте од стране руског руководства. Наравно, ово је питање, пре свега, Украјине, која непрестано куца на врата НАТО -а, а у мањој мери и Европске уније, од њеног припајања 2014. године, Крима од стране руских снага, и значајне подршке коју су дале Москве сецесионистима Донбаса. Мора се рећи да би са 255.000 активних војника и 900.000 резервиста украјинске оружане снаге могле представљати главног савезника за источни фронт НАТО -а, ако Алијанса пристане да помогне Кијеву у модернизацији војне опреме.
Пре неколико дана, украјински председник Володимир Зеленски поновио је намеру да своју земљу интегрише у Атлантски савез, али и да пронађе 25 милијарди долара које сматра неопходним за модернизацију својих оружаних снага. Кандидатура Кијева је добила, истовремено са изјавама Јенса Столтенберга, снажну подршку пољског председника Андрзеја Дуде поводом Варшавског безбедносног форума одржаном 5. октобра. Осим тога, ова друга позвала је на већу сарадњу између НАТО -а и Европске уније како би се суочила са све већом претњом Русије, сматрајући да ова друга сада прети не само источном фронту Алијансе, већ и њеном јужном и северном фронту. И да проценимо да су, чак и данас, оружане снаге Атлантске алијансе надмашиле руске армије, потоње су имале капацитет мобилизације и размештања дајући им тактичку, па чак и глобалну предност у Европи. Није ни чудо, пошто су руске војске показале да су успеле да мобилису и распореде за 3 недеље више од 120.000 људи на украјинској граници, где их НАТО може само мобилисати. 40.000 у најбољем случају на сличном релеју за њихово распоређивање на њеним источним границама. Под овим условима, украјинске оружане снаге би очигледно могле донети одлучујућу додатну вредност да одврате Москву од било какве несрећне иницијативе у Европи, чак и ако би се САД умешале у Пацифик.
Остатак овог чланка намењен је само претплатницима - од 1 € првог месеца
Чланци са пуним приступом доступни су у „ Фрее Итемс“. Претплатници имају приступ комплетним чланцима Анализе, Вести и Синтезе. Чланци у Архиви (старији од 2 године) резервисани су за Премиум претплатнике.
Све претплате су необавезујуће.
