Украјина, Тајван: хоће ли САД променити став према Русији и Кини?

- Публицити -

Глобална геополитичка мапа данас је још увек у великој мери условљена споразумима потписаним током или непосредно након Хладног рата, а врло ефикасно су је поставили Москва и Пекинг у последњих 20 година, а да ни САД ни Запад уопште нису показали свака одлучност да се томе супротстави. Тако су с почетка 70-их година прошлог века преговарани кинеско-амерички споразуми око случаја острва Тајван, са циљем да се Пекинг избаци из једначине хладног рата и совјетског табора, и то иако је острво било нема намеру да се придружи Народној Републици Кини. Појам сфере утицаја наслеђен из постхладноратовских преговора у источној Европи такође је био у средишту руске политике у Украјини, Молдавији, Белорусији и Грузији, као и у многим бившим совјетским републикама на Кавказу и у централној Азији.

Последњих година и Пекинг и Москва су умногоме интензивирали своје територијалне и геополитичке претензије, а да им се ни САД, ни Европљани, ни земље које се граниче са Кинеским морем нису насилно супротстављале, не желећи да угрозе плодне трговинске односе са Кином, или зависност од руског гаса, остављајући лидере две земље да пооштре своје захтеве, идући тако далеко да говоре о „црвеној линији“ ако би их Запад оспорио по овим темама. Управо на то Вашингтон, али и НАТО, изгледа, данас желе да ставе тачку, неколико недавних декларација јасно иде у том правцу, док тензије и даље расту против ове две земље. Ове декларације сугеришу да би, под вођством Сједињених Држава, Запад сада био спреман да пооштри свој тон према Москви и Пекингу, чак и ако то значи прелазак чувених црвених линија које су повукли Владимир Путин и Си Ђинпинг.

Чланство Украјине у НАТО за обуздавање Русије

У Европи је генерални секретар НАТО-а, бивши норвешки премијер Јенс Столтенберг, изјавио на конференцији за новинаре после посете Вашингтону да се састане са државним секретаром америчке одбране Лојдом Остином да Алијанса је сада морала да развије своју политику ширења како би се суочила са растућом руском претњом. И да додам да појам руске сфере утицаја наслеђен из Хладног рата више није био у фази са политичком реалношћу у Европи, те да стога НАТО више не треба да се уздржава од добродошлице новим савезницима, чак и ако је прешао повучене црвене линије од руских лидера. Наравно, овде је реч, пре свега, о Украјини, која куца на врата НАТО-а, а у мањој мери и Европске уније, од њеног припајања 2014. године, Крима од стране руских снага и значајној подршци коју су јој пружиле од Москве сецесионистима у Донбасу. Мора се рећи да би са 255.000 активног војног особља и 900.000 резервиста, украјинске оружане снаге могле представљати снажног савезника за источни фронт НАТО-а, под условом да Алијанса пристане да помогне Кијеву да модернизује своју војну опрему.

- Публицити -
Војни савези украјинских оружаних снага | Анализа одбране | Буџети оружаних снага и одбрамбени напори
Украјинске армије су бројчано веће од француске, британске, немачке или италијанске војске. С друге стране, углавном имају само застарелу опрему наслеђену из совјетског доба.

Украјински председник Володимир Зеленски је пре неколико дана поновио намеру да своју земљу интегрише у Атлантски савез, али и да пронађе 25 милијарди долара које сматра неопходним за модернизацију њених оружаних снага. примљена кандидатура Кијева, упоредо са изјавама Јенса Столтенберга, снажна подршка пољског председника Анџеја Дуде током Варшавског безбедносног форума који је одржан 5. октобра. Поред тога, овај други је позвао на већу сарадњу НАТО-а и Европске уније како би се суочили са растућом претњом из Русије, сматрајући да она сада угрожава не само источни фронт Алијансе, већ и њен јужни и северни фронт. И проценити да ако су и данас оружане снаге Атлантског савеза надмашиле руске армије, ове друге су имале капацитет за мобилизацију и распоређивање дајући им тактичку, па чак и укупну предност у Европи. Ово није изненађујуће, пошто су руске војске показале да су способне да за 3 недеље мобилишу и распореде више од 120.000 људи на украјинској граници, где НАТО може да мобилише само неке.40.000 у најбољем случају на сличном релеју распоредити их на својим источним границама. Под овим условима, украјинске оружане снаге би очигледно могле да обезбеде одлучујућу додатну вредност како би одвратиле Москву од било какве несрећне иницијативе у Европи, чак и ако би се Сједињене Државе укључиле у Пацифик.


ЛОГО мета дефенце 70 Војни савези | Анализа одбране | Буџети оружаних снага и одбрамбени напори

Остатак овог чланка резервисан је за претплатнике

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
сви чланци без реклама, од 1,99 €.

- Публицити -

Пријава за билтен

Региструјте се за Мета-одбрамбени билтен да прими
најновији модни чланци дневно или недељно

- Публицити -

За даље

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Последњи чланци