Кажу да америчка морнарица данас плови по мртвом обрачуну у погледу еволуције њених програма бродоградње било би потцењивање. Између план за 355 морнаричких јединица у 2030 што вероватно неће бити постигнуто, онај који је имао за циљ 450 бродова 2045. године коју је представила Трампова администрација у одласку и који неће преживети више од неколико дана када тим Џоа Бајдена буде на месту, вишеструке и понављане грешке у вези са лоше дизајнираним и прескупим програмима као што су разарачи Зумвалт и Литорал Цомбат Схип, и програми који са сваком итерацијом виде своје цене експлодирају, америчка морнарица је данас у ситуацији великог узбуђења, док је у исто време њен главни конкурент,Кинеска морнарица методично и прецизно примењује план повећања снаге што би требало да јој омогући да у року од неколико година превлада у Пацифику и Индијском океану над западним морнарицама.
Да би одговорила на овај изазов, америчка морнарица, која за неколико месеци мора да представи нови план индустријског оптерећења за обнову својих ресурса у наредне две деценије, данас се ослања на пет класа бродова које ће јој вероватно дати, за време које долази, предност над океанима: Тешки нуклеарни носачи авиона класе Форд, подморнице за нуклеарне нападе класе Вирџинија, ЛХА јуришни носачи хеликоптера класе Америка, нове фрегате класе Цонстеллатион и Арлеигх Бурке Флигхт ИИИ класе тешких разарача. Ултимативна верзија разарача који су чинили окосницу америчке морнарице у последњих 2 година, Бурке Флигхт ИИИ, иако могу да преузму мисије крстарица Тицондерога у фази повлачења попут разарача, ипак су стигли до граница њихова скалабилност. Програм великих површинских бораца, покренут 2015. године након напуштања програма ЦГ(Кс) који је првобитно требао да замени Тицондерога и неуспеха класе разарача Зумвалт која ће бити ограничена на 3 јединице, има за циљ управо да замени ове бродове да представљају снагу тешког удара америчке површинске флоте од 2030.
У том контексту је 4. јуна одржана дискретна церемонија прославе стварање нове канцеларије посвећене ДД(Кс) програму и одговоран за дизајнирање замене(е) за Арлија Бурка и Тикондерогу у оквиру америчке морнарице, након што је вршилац дужности помоћника секретара за набавку и истраживање и развој Џеј Стефани званично одобрио њен устав. Мисија ове канцеларије биће да припреми и надгледа рад на пројектовању, а затим и производњи ове нове класе великих површинских борбених бродова позваних да интервенишу тамо где мањи бродови, као што су фрегате, не могу да оду. Наравно, тренутно је доступно врло мало информација о томе шта би ова будућа класа могла бити. Најбоље што знамо је да америчка морнарица не планира да наручи први брод пре 2028. године, па стога до тог уласка у службу неће доћи до почетка следеће деценије. Међутим, једна тачка је широко истакнута у америчкој комуникацији о овој теми, интегрисани електрични погон брода који ће бити у срцу програма и биће посвећен посебној пажњи.
Овај тип погона, који ће се у годинама и деценијама који долазе, увести у многе борбене бродове, одваја производњу енергије с једне стране, у овом случају у виду електричне енергије, од њеног коришћења. Традиционално, турбине и дизел мотори који опремају бродове директно покрећу осовинску линију(е) која управља погонским пропелерима, а електрична енергија се или генерише од генератора или од алтернатора који захватају део произведене механичке енергије. У интегрисаном електричном погону, турбине или дизел мотори производе само електричну енергију, а електрични индукциони мотори напајани овом произведеном енергијом покрећу осовинске водове. Ово омогућава, бар са теоријске тачке гледишта, оптимизацију производње енергије, а самим тим и потрошње горива, у сваком тренутку, према енергетским потребама читавог брода, било да је у питању његов погон или напајање његових система.
Поред очигледне енергетске оптимизације, и извесног концептуалног поједностављења енергетског плана брода, Интегрисани електрични погон такође омогућава напајање система који захтевају велике количине електричне енергије без непотребног оптерећивања брода умножавањем извора енергије. То је посебно веома ефикасна архитектура за интеграцију система оружја усмерене енергије, као што су ласери велике снаге, или за електричне топове типа Раил Гун, од којих оба захтевају значајну електричну снагу за рад. Поред тога, напредак постигнут последњих година у складиштењу електричне енергије са новим генерацијама батерија, омогућава бродовима да раде у електричном режиму попут, на пример, подморница са конвенционалним погоном, дакле од материјала веома дискретног, или чак да имају резерву. енергије спремне за употребу да одговори на претњу у врло кратком року, чак и када су турбине у празном ходу.
Стога није изненађујуће да је овај начин погона у срцу циљева ДД(Кс) програма, америчка морнарица никада није крила своје амбиције у области усмереног наоружања у будућности, посебно да обезбеди заштиту својих бродова против дронова и ракета. Овај нови погон, као и долазак нових система наоружања као што су хиперсоничне ракете које захтевају дуже силосе од тренутних Мк41, и нови системи за детекцију и заштиту радара/сонара, не могу се прилагодити трупу Арлеигх Бурке-а већ на граници засићење у свом стандарду Флигхт ИИИ. Стога разумемо изјаве адмирала Гилдеја, шефа поморских операција, који је указао да ће се од сада пројектовање борбених бродова америчке морнарице радити почев од система за дефинисање трупа, а не прилагођавањем постојећег једног трупа. система. У том смислу, ДД(Кс) програм представља саму карактеризацију ове нове парадигме.
Мора се рећи да ће овај програм имати посебно тешке изазове, док су Русија, а посебно Кина, такође започеле пројектовање својих разарача нове генерације. За Москву ће ово бити класа тешких разарача Лидер, веома тешко наоружаних и потенцијално нуклеарних бродова тонаже веће од 12.000 тона, намењених да замени крстарице класе Слава и Киров с краја деценије, ако план који је небулозно најавио Владимир Путин 2019 дошло до поштовања. С друге стране, за Пекинг би у наредним месецима требало да почне изградња разарача типа 055А, еволуције типа 055 која је већ увелико запажена. Само неколико гласина је филтрирано у вези са овим бродом, који ће бити импозантнији од свог претходника и стога ће премашити 12.000 тона да би могао сместити противбродске балистичке ракете потенцијално изведен из Типа 26 или 21Д, а који би такође требало да буде опремљен интегрисаним електричним погоном за напајање система оружја усмерене енергије и Раил Гун који је већ неколико година тестиран у Пекингу. У складу са кинеским планирањем, које је увек веома прецизно, ови бродови морају да уђу у службу од 2025. године и тада ће највероватније бити најмоћнији површински борци у овом тренутку.
Једно је сигурно, мала канцеларија задужена за ДД(Кс) програм који је управо креиран више неће имати луксуз неуспеха, као што су програми попут Зумвалта, ЛЦС или ЦГ(Кс) још увек могли да приуште. . Од сада, свака година изгубљена у технолошким и/или буџетским грешкама биће плаћена у кинеско-америчкој поморској равнотежи снага, уз ризик да Пекинг и кинеска морнарица одузму САД и америчку морнарицу, други капитализујући сваке године више поверења и оперативних способности применом ригорозног, амбициозног и изузетно ефикасног индустријског и оперативног плана. Зашто би се тога лишила, пошто ће 2021. године ПЛА добити више нових разарача него што ће америчка морнарица добити бродове, све моделе заједно.