Прошло је неколико година откако се Демократска прогресивна партија вратила на власт 2016. године избором Цаи Инг-вена, жестоког противника уједињења са НР Кином, на место председника тајванске републике, да тензије престају расте између Тајпеја и Пекинга. Тензије које су у великој мери погоршане Трамповим председништвом, политиком привредне моћи овог последњег против Кине, и веома значајно повећање продаје оружја у Тајпеју ових последњих година. Али до сада су демонстрације силе Народноослободилачке војске остале одмерене и увек на разумној удаљености од независног острва од 1949. године, да не би изазвале неконтролисану ескалацију. Последњих месеци, међутим, кинеска војна активност је значајно порасла око острва и дубоко се трансформисала да сада представља скоро свакодневну претњу за острво.
Ако су пре само месец дана кинеске ваздушне снаге биле задовољне да привремено пређу фиктивну линију која означава средину Тајванског мореуза који је до сада служио као де факто граница између две земље, сада се повећавају, на скоро дневну базу, мисије са циљем да демонстрира своје способности да опколи острво, и на тај начин га ефикасно изолује од сваке економске, а посебно војне подршке коју би савезници Тајпеја могли послати у случају кризе. Заиста, већ 3 недеље, ПЛА се размешта веома одрживим темпом ескадриле најчешће састављене од више од десет борбених авиона као што су тешки ловац Ј-11, лаки ловац Ј-10, борбени бомбардер Ј-16, авион за упозорење у ваздуху КЈ-500 и авион за противподморничку борбу И8, за извршавање мисија око острва, са севера, као и са југ, најчешће пасе тајвански национални ваздушни простор.
Остатак овог чланка резервисан је за претплатнике
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
сви чланци без реклама, од 1,99 €.
Пријава за билтен
Региструјте се за Мета-одбрамбени билтен да прими
најновији модни чланци дневно или недељно