Већ неколико година компаније које се баве одбрамбеним пословима наилазе на све веће потешкоће у добијању подршке од француских и европских банака. Чак су им и основне услуге, као што су инвестициони кредити, готовинске линије или документарни кредити, одбијене под изговором осетљивости трансакција и потенцијалних последица на имиџ бренда банака ако би се бавиле оружјем. тржишта. Да би покушао да испуни ову потребу, ГИЦАТ, удружење које окупља професионалце за копнено оружје у Француској, представило је француским властима пројекат који има за циљ стварање специјализоване одбрамбене банке и инвестиционог фонда у виду јавно-приватног партнерства, са могућношћу позивања француске штедње за снабдевање система.
Прећи ћемо преко чињенице да је овај модел који је предложио ГИЦАТ изненађујуће сличан онај који је сада представљен пре 10 месеци у чланку објављеном на Мета-Дефенсе, с том разликом што је чланак препоручио приватну структуру, без државне интервенције. Заиста, француска одбрамбена индустрија, са годишњим прометом од скоро 12 милијарди евра и тржишном вредношћу главних играча која прелази 15 милијарди евра, имала би довољно средстава да финансира такву услугу у корист целе одбране. екосистема, без потребе да се поново позивамо на гаранције државе и јавних финансија.
Штавише, као што се показало током студије око пројекта Еуропа-Дефенце произашла из овог чланка, овај проблем приступа банкарским услугама далеко превазилази француско-француске оквире, будући да се већина европских компанија у овом сектору суочава са истим проблемима. Међутим, када би се сви главни играчи у овој индустрији у европским размерама окупили да реше проблем, и ризик и инвестиција неопходна за покретање европске „одбрамбене“ банке били би веома умерени. Да парафразирамо морал басне „Ле Цхартиер боурбе” од Жана де ла Фонтена, „Помози себи, и небо ће ти помоћи”…
С друге стране, чини се запањујуће да француска одбрамбена индустрија ни у једном тренутку не размишља о решавању фундаменталног проблема који доводи до тога да банке желе или буду у могућности да одбију да подрже актере екосистема који окупља више од 200.000 индустријских послова у Француска, и која представља другу по величини извозну индустрију у земљи. Још једном се показало да је ово потпуно непропусно за питања имиџа у јавном мњењу ове активности, која је ипак широко и лако искориштава. Јер када би француска одбрамбена индустрија могла да се ослони на исту јавну подршку као америчка, па чак и руска индустрија, ставове које износе банке било би много теже подржати.
Хипотеза о стварању одбрамбене банке је свакако привлачна, али да би такво решење угледало светлост дана, неопходно је дубоко модификовати укупну слику одбрамбене индустрије у јавном мњењу, не само да би се могли надати да се ухвати део нестабилне годишње уштеде земље, која и даље представља више од 70 милијарди евра сваке године. Поред тога, велике одбрамбене компаније које надгледају целокупну активност екосистема, као што су Тхалес, Навал Гроуп, Нектер, Аирбус, Сафран, МБДА или чак Дассаулт Авиатион, такође би могле да искористе свој утицај да наведу француске банке да модификују своје позиције у трајније, утолико лакше ако се јавно мњење заједно креће у истом правцу.
У стварности, није неопходно убеђивати „банкарски сектор“ да подржи одбрамбену индустрију. То што једна европска банка дође да изјави своју подршку овој активности више је него довољно да одговори на хитну ситуацију и да наведе цео банкарски сектор да промени своје парадигме, у страху од губитка значајног тржишног удела. А када би све веће европске одбрамбене компаније прешле своје банкарске активности на ову банку, а велики део запослених у сектору то урадио, нема сумње да би се ситуација развијала позитивно, веома брзо и без државне интервенције. , да поново успостави нормалне односе између банкарског сектора и одбрамбене индустрије. То би такође био идеалан оквир за покретање усклађене акције у циљу промене имиџа ове индустрије у европском јавном мњењу...