Већ неколико година компаније са одбрамбеном делатношћу наилазе на све више потешкоћа у добијању подршке од француских и европских банака. Чак им се и основне услуге, као што су инвестициони кредити, готовинске линије или документарни кредити, одбијају под изговором осетљивости трансакција и потенцијалних последица на имиџ банака ако пропадну. бити умешани у тржишта оружја. У покушају да удовољи овој потреби, ГИЦАТ, удружење које окупља професионалце за копнено наоружање у Француској, представило се француским властима пројекат стварања специјализоване одбрамбене банке и инвестиционог фонда у облику јавно-приватног партнерства, уз могућност позивања уштеде од Француза за снабдевање система.
Пренећемо на чињеницу да је овај модел који је предложио ГИЦАТ изненађујуће сличан онај представљен пре 10 месеци у чланку објављеном на Мета-Дефенсе, с том разликом што је чланак препоручио приватну структуру, без државне интервенције. Заиста, француска одбрамбена индустрија, са годишњим прометом од скоро 12 милијарди евра и тржишном проценом главних играча која прелази 15 милијарди евра, имала би довољно средстава да финансира такву услугу у корист читавог одбрамбеног екосистема, без потребе да се још једном позива на гаранције државе и на јавне финансије.
Поред тога, као што се појавило током студије о пројекту Еуропа-Дефенсе изведене из овог чланка, ово питање приступа банкарским услугама превазилази француско-француски оквир, јер већина европских компанија у овом сектору испуњава исти проблеми. Међутим, ако би се сви главни играчи у овој индустрији на европском нивоу окупили како би решили проблем, и ризик и улагање потребно за покретање европске „одбрамбене“ банке били би врло умерени. Да парафразирам морал Фабуле Јеан де ла Фонтаине „Ле Цхартиер ембоурбе“, „Помозите вам, и небо ће вам помоћи“ ...
С друге стране, чини се запањујућим да француска одбрамбена индустрија ни једног тренутка не размишља да реши основни проблем који наводи банке да желе или могу да одбију да подрже актере екосистема који окупља више од 200.000 индустријских радних места у Француска, и која представља другу по величини извозну индустрију у земљи. Још једном, потпуно је херметично за питања слике у јавном мњењу о овој активности, ма како широко и лако вреднована. Јер када би се француска одбрамбена индустрија могла ослонити на исту јавну подршку као подршка америчке, или чак руске, ставове које су изразиле банке било би много теже подржати.
Хипотеза о стварању одбрамбене банке свакако је атрактивна, али да би такво решење угледало светлост дана, неопходно је дубоко изменити целокупну слику одбрамбене индустрије у јавном мњењу, а не Макар и само да бисмо могли да се надамо да ћемо ухватити део нестабилне годишње уштеде у земљи, која и даље представља више од 70 милијарди евра сваке године. Поред тога, велике одбрамбене компаније које надгледају целокупну активност екосистема, као што су Тхалес, Навал Гроуп, Нектер, Аирбус, Сафран, МБДА или чак Дассаулт Авиатион, такође би могле да искористе свој утицај да донесу Француске банке да трајно модификују своје ставове и то утолико лакше што се јавно мњење заједнички развија у истом смеру.
У стварности није потребно убеђивати „банкарски сектор“ да подржи одбрамбену индустрију. Да се једна европска банка изјасни да подржава ову активност више је него довољно да одговори на ванредне ситуације и да натера читав банкарски сектор да промени своје парадигме, из страха од губитка значајних тржишних удела. А ако би све велике европске одбрамбене компаније пребациле своје банкарске активности на ову банку, а то би учинио и велики део запослених у том сектору, нема сумње да би се ситуација позитивно, врло брзо и без Државна интервенција, ради стварања нормалних односа између банкарског сектора и одбрамбене индустрије. То би такође био идеалан оквир за покретање заједничке акције усмерене на промену имиџа ове индустрије у европском јавном мњењу ...
