Модернизација индонежанског ваздухопловства је сложено питање, пуно преокрета. Док Вашингтон је управо одбио продају Ф35А Џакарти, нудећи уместо њега најновију верзију Ф16, Блоцк 70 Випер, индонежанске власти су се обратиле Бечу да преговарати о куповини флоте Еурофигхтер Typhoon Аустријски блок 1, којих се земља жели ослободити. Истовремено, Москва се надала да би поруџбина за 13 Су-35 могла да се врати на прави пут, након што га је 2018. затворила Џакарта из страха да ће бити предмет Америчке санкције по ЦАТСАА закону. Истовремено, земља је требало да учествује у јужнокорејском КФКС програму за авион нове генерације. Али су се појавиле тензије између Џакарте и Сеула, посебно повезане са неизвршеним плаћањем Индонезије у вези са програмом ФА50 Златни орао.
Међутим, Француска је такође у преговорима са индонежанским властима по овом питању, и од тада то чини посета индонежанског министра одбране Прабова Субјанта у Паризу јануара 2020године, посета током које је показао интересовање Џакарте за набавку 48 авиона Rafale, али и 4 подморнице Сцорпене и 2 корвете Говинд 2500, међутим, ова тема није изазвала више детаља или медијског покривања, углавном због свестраности индонежанских власти по овом питању. Међутим, и поред деликатног контекста око преговора са Џакартом, тимови Тима Rafale а Куаи д'Орсаи су видно стрпљиво и дискретно развијали своје аргументе.
Након тога, поводом нове посете Прабова Субјанта Паризу 21. октобра да се састане са својом колегиницом Флоренс Парли у Хотелу де Бриен, индонежански министар је наводно изјавио да жели да формализује наређење 48. Rafale „пре краја године“, извештава сајт економских вести Ла Трибуне. Сајт такође саопштава да је информацију потврдило неколико извора, чак и ако тимови у Дассаулт Авиатион и њени партнери сматрају да је овај рок мало краћи за тако важан и сложен фајл. Ниједна друга информација није филтрирана, ни у смислу вредности уговора, ни индустријске и технолошке или економске компензације. Подсетимо, Москва је пристала да део износа који се односи на поруџбину Су-35 плати у палмином уљу, на захтев индонежанских власти.
Међутим, сарадња Индонезије и Француске у погледу одбрамбене опреме никада није наишла на посебне потешкоће последњих година, док је земља у последњој деценији увезла француску војну опрему вредну више од 1,6 милијарди евра. Тако су индонежанске војске највећи купци француске одбрамбене индустрије, посебно када је у питању самоходни артиљеријски систем ЦАЕСАР са 55 наручених јединица, тј. своје хеликоптере са 8 Каракала и 12 Фенека. Она такође интервенише у Опрема за фрегате Индонежанске морнарице.
Флота од 48 авиона Rafale омогућило би, без и најмање сумње, индонежанским ваздушним снагама да изграде веома значајан капацитет. Тренутно управљају хетерогеном флотом авиона коју чине 33 америчка Ф16, као и 5 Су-27 и 11 руских Су-30. Ову флоту употпуњују 23 лака британска ловца Хавк, 15 Т-50и у копродукцији са Јужном Корејом, као и петнаестак бразилских Супер Туцана. Ови уређаји морају да обезбеде заштиту око 16.000 острва која чине индонежански архипелаг, од којих је више од 900 насељено. У овом контексту, дужина и флексибилност употребе Rafale, способан да истовремено изврши неколико типова мисија током исте дугорочне мисије, омогућио би индонежанским ваздушним снагама да значајно ојачају своје укупне одбрамбене способности.
Ова потреба је све хитнија јер Индонезија, са Малезијом и Филипинима, представља природну баријеру која омогућава пролаз од Тихог океана до Индијског океана, што је у најмању руку стратешки пут за Пекинг и његове Вести са Путева свиле. Јер, ако је Кина сада главни трговински партнер Индонезије, као и њен главни увозник и први купац, Џакарта намерава да задржи независност од свог амбициозног суседа. Разлог зашто председник Јоцко Видодо је повећао државни буџет за одбрану за 16% 2020. године, док представља само 0,9% БДП-а земље и 5% државног буџета, а да притом не попусти сиренама кинеске одбрамбене индустрије.
У ствари, тамо где многе земље имају мало маневарског простора у погледу буџета за одбрану, индонежанске власти потенцијално имају значајне резерве ако би брзо повећале финансијска средства намењена одбрани земље, и то „колико год је раст веома одржив, изнад 5% од 2004. (не рачунајући Цовид кризу). БДП земље порастао је са 165 милијарди долара у 2000. на више од 1.100 милијарди долара у 2019. години, сада достижући 16. место међу најбогатијим земљама на планети. Истовремено, становништво се повећало са 211 милиона становника на 268 милиона, уз раст од више од 1% годишње.
Ако досије дође до реализације, то ће несумњиво представљати велики успех, како за француску одбрамбену индустрију, тако и за њену дипломатију, у овом региону који је данас тако стратешки. Штавише, две земље морају да потпишу и споразум о одбрани, што је знак значајног приближавања ове азијске силе и Париза. То би такође био успех за Rafale, уређај неправедно критикован пре неколико година, који је забележио неколико значајних извозних успеха у последњих 6 година, у Египту, Катару, Индији и недавно у Грчкој. Занимљиво, још увек под истом хипотезом, Индонезија би била прва земља која је стекла Rafale а да претходно није купио Мираж 2000.
Коначно би то, врло вероватно, био нови успех заслуга Жан-Ива Ле Дријана, дискретног, али веома делотворног француског министра спољних послова, који је већ преговарао о прва 3 извозна уговора Rafale док је био министар одбране председника Оланда. У сваком случају, сада ћете морати да будете опрезни и вероватно стрпљиви. Као што смо рекли на почетку овог чланка, Индонезија није спремна да се окрене по овом питању. Што се тиче друга два захтева упућена током посете Прабова Субјанта Паризу у јануару, у вези са подморницама Сцорпене и корветама Навал Гроуп, ако се не одустану, они се ипак чине сложенијим него што је првобитно представљено.
