Пентагон је средином марта 2020. најавио да ће 3 америчке компаније поверити студије за дизајн минијатуризованог нуклеарног реактора намењен за пројектовање и, потенцијално, снабдевање електричном енергијом удаљених база америчких оружаних снага. Страхови од виђења нуклеарног реактора постављеног у америчкој бази, и на страном тлу, очигледно су изазвали примедбе и питања, посебно у вези са безбедношћу уређаја пред нападом. Примери катастрофа на острву Три миље, Чернобиљу и Фукушими природно изазивају бојазан да би могао да дође до сценарија одбеглог реактора који би ушао у неконтролисано топљење и на крају топио свој заштитни простор. Поготово јер је немогуће дизајнирати затворено ограде које се могу упоредити са оним у цивилним електранама ако је уређај морао да се пројектује.
Данс интервју дат америчком сајту Бреакингдефенсе.цом, Џеф Ваксман, директор пројекта Пеле (названог по хавајској богињи ватре и стварања), детаљно описује архитектуру програма, а посебно коришћење ТРИСО технологије, намењене спречавању ове врсте катастрофе. Укратко, ТРИСО нуклеарно гориво, за Триструктурно-изотропно, састоји се од перли пречника 1 мм састављених од језгра од уранијум оксида, окружених са три слоја изотропних премаза укључујући керамички слој силицијум карбида, слој пироугљеника и слој порозног угљеника. Циљ ове композиције је да омогући сваком елементу да издржи веома високе температуре без лома, а самим тим и да не дозволи ширење уранијума. Према саопштеним подацима, ТРИСО гориво може издржати температуре од 1.600° Целзијуса, знатно изнад температуре топљења челика који се генерално користи за садржавање нуклеарног горива.
Остатак овог чланка резервисан је за претплатнике
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
сви чланци без реклама, од 1,99 €.
Пријава за билтен
Региструјте се за Мета-одбрамбени билтен да прими
најновији модни чланци дневно или недељно