Донет 24. јула 2017, Закон о борби против америчких противника кроз санкције, или ЦААТСА, једна је од првих великих акција председника Трампа на међународној сцени након његовог избора у Белу кућу. Овај закон овлашћује Сједињене Државе да спроводе економске и технолошке санкције против земље која купује одбрамбену опрему од нација које се сматрају „непријатељима Сједињених Држава“, као што су Русија, Северна Кореја или Иран. Ову претњу је од тада редовно указивао Стејт департмент када је нека земља размишљала о набавци авиона, ратних бродова или оклопних возила од Русије. Али данас, недоследности специфичне за овај закон, веома лоше калибрисан за примену у финоћи међународних односа, изазивају политичке тензије у Сједињеним Државама и дипломатске тензије између Вашингтона и његових савезника.
Ако је ЦААТСА у неколико наврата, користи за претњу земљи која покушава да набави руску опрему, она је, заправо, примењена само једном, и то на ограничен начин, против Народне Кине, у вези са набавком друге транше ловаца Су-35 (10 авиона) и система С-400 од стране Пекинга. Конкретно, ове санкције су прошле незапажено у окружењу економских тензија које се супротстављају двема државама, уз помоћ царина на стотине милијарди долара размењене робе. С друге стране, док је Индија од Русије наручивала од 2017. фрегате класе Григорович, ракете различитих типова, аутомате калашњиков, хеликоптере, С400 батерије и недавно, 490 борбених тенкова Т90, нису спроведене никакве санкције против Њу Делхија, земље која представља партнера који је превише вредан да би Вашингтон обуздао пораст кинеске моћи, као и важан излаз за своју одбрамбену индустрију (хеликоптери Апачи , Поморски патролни авиони П8, Ф16В и Ф18 Е/Ф у конкуренцији за ИАФ и индијску морнарицу итд.).
У 2019. Москва очекује укупан обим одизвоз своје одбрамбене опреме у вредности од 13,2 милијарде долара, односно приближно исти износ као 2018. и 2017. године, покривајући више од четрдесет међународних клијената. Логично, све ове земље треба да буду обухваћене ЦААТСА законодавством. У ствари, нико није био, осим Кине, као што смо видели. Међу овим земљама, поред Кине и Индије, су и монархија Персијског залива, Египат, Вијетнам, Алжир, Мароко, многе афричке земље, па чак и европске земље, попут Србије. Москва је такође спровела, од ове године, нове методе које омогућавају плаћање међународне наруџбине без проласка кроз СВИФТ међубанкарски систем америчког порекла, нити користећи амерички долар као референтну валуту.
Истина је да би неквалификована примена ових санкција, без икакве сумње, довела до много горих последица од оних које проистичу из куповине руске опреме. Тако се Доналд Трамп данас нашао између чекића који представља ЦААТСА и наковња Турске председника РТ Ердогана, која је од Русије набавила 4 батерије система С400, системе које је Москва испоручила између јула и новембра 2019. Након претње да ће уништити турска привреда, и имајући искључио земљу из програма Ф35, председник Трамп данас себе види под притиском њеног парламента, а посебно америчког Сената ипак са републиканском већином, да примени ЦААТСА против Анкаре. Међутим, и председник Ердоган је то поновио у неколико наврата, ако би Турска била на мети ЦААТСА, она би се одмах окренула другим партнерима, укључујући Русију и Кину, посебно према наставити сопствене програме одбрамбене опреме. Чак и ако Анкара никада није формулисала претњу, Бела кућа се плаши да ће Турска напустити НАТО да би се приближила кинеско-руском пару, за који знамо да је ближи идејама владе председника Ердогана него њеним садашњим европским савезницима.
Доналд Трамп се дакле проналази без икаквог прихватљивог решења у овој ствари : или „попушта“ Анкари, одмах шаљући поруку слабости или арбитрарног законодавства свим земљама којима тренутно прети ЦААТСА, или примењује санкције, ризикујући да Турску гурне у „супротни“ табор. Свестан ове немогуће једначине, као добар политичар, председник Ердоган истовремено опонаша савршену приврженост НАТО-у, не оклевајући да запрети Алијанси блокадом, не попуштајући својим захтевима у Сирији, посебно одбијањем да класификује ИПГ, Сиријски Курди, заједно са којима су се француске и америчке снаге бориле против ДАЕШ-а од 2015. године, на листи терористичких организација, док истовремено врше нове чистке против војника за које се сумња да су сарађивали у покушају државног удара 2016. године.
Очигледно је да би решење било укидање овог закона који је резултат веома слабог разумевања механизама који делују у међународним односима. Али с обзиром на оно што је председник Трамп показао о свом приступу међународној политици, мало је вероватно да ће такав изазов бити размотрен. Недоследности и изненадни и произвољни преокрети ће стога вероватно потрајати у наредним годинама, само ће консолидовати везу између Москве и Пекинга и војне, економске и међународне моћи коју представља овај нови светски стуб моћи. Једина алтернатива била би, како је предложио француски председник, дапокренути директну, искрену и добровољну дискусију између Европљана, или неких од њих, и Москве, како би се одржала алтернатива биполарном свету у сталној напетости која се данас појављује.