Дрон Кс37б: луксузни геџет или будући швајцарски војни нож неопходан за извођење операција у окружењу које није дозвољено?
Последње две недеље донеле су свој део нових производа са Кс37Б, америчким свемирским дроном. Представљени као „аутоматски“ шатл или „псеудо-сателит“, ови термини одражавају одређену доктринарну недореченост око ове платформе која би могла да постане посредна оперативна цигла између „великих дронова“ и сателита.
Сећамо се дебате која се водила пре неколико година у вези са компаративним предностима између стратешких дронова (ХАЛЕ и МАЛЕ[ефн_ноте]Дуга издржљивост на средњим/високим висинама [/ефн_ноте]) и сателита, посебно у ИСР мисије. Ако је дебата у суштини била реторичка, истакла је комплементарност овог другог. Сателити су омогућили слободу од законских ограничења прелетања, готово потпуну сигурност противваздушна одбрана упркос извесној пролазности у погледу поновних посета позориштима. Са своје стране, дронови су обезбедили повећану оптичку резолуцију и могућности електронског ратовања – због њихове веће близине земљи – и већу постојаност због издржљивости[ефн_ноте]Више од 24 сата за МАЛЕ дронове типа МК9 Реапер и 36 сати за ХАЛЕ беспилотне летелице тип МК4 Глобал Хавк. [/ефн_ноте] њихових орбита[ефн_ноте]Перманентне мулти-сензорске орбите оружаног надзора (ОПАСМ): омогућава постојаност у области или позоришту путем „сазвежђа“ дронова који се смењују. [/ефн_ноте]. Штавише, дронови су могли да носе више сензора и савладају временска ограничења што би се могло показати онеспособљавајућим за РОИМ сателит (нпр.: облачност изнад позоришта операција).
Ce систем система, релативно добро закључан и флуидан у контексту асиметричног или конвенционалног сукоба ниског интензитета (полу-пермисивно позориште) би ипак могло постати недовољно. Заиста, „западне“ армије су своју супериорност већ 30 година заснивале подједнако на побољшању информација колико и на „мрежно-центричној“ чија се архитектура углавном заснива на 3. и 4. димензији. „Пар“ сателита и стратешких дронова чине камен темељац, али и окосницу нашег Ц4ИСТАР системи[ефн_ноте]Командовање, контрола, комуникација, компјутер, обавештајни подаци, надзор, циљање, маглице, извиђање [/ефн_ноте]. Међутим, брза појава, по броју и квалитету, нових технолошких играча, потенцијално ратоборних, доводи у питање ову војну доминацију. За 20 година, Русија и Кина, а самим тим и њихови партнери, осмислиле су своје војне алате фокусирајући се на оспоравање ових главних западних средстава, а ово последње такође представља њихову главну слабост.
Оспоравана и потенцијално забрањена ваздухопловна средина?
Нове претње са којима се суочавају западне армије могу се грубо груписати под терминологијом А2АД (забрана приступа/одбијање из ваздуха), директно утичући на отпорност стратешких дронова и сателита у орбити током лета. Руска и кинеска војска (још) немају могућности пројекције силе и моћи сразмерне западним средствима, али су у позицији да ускрате приступ експедиционим снагама у позоришту операција. Тада им се даје све већа политичка слобода због неутрализација средстава класика принуде.
Ово ускраћивање приступа посебно укључује јачање вишеслојне противваздушне способности[ефн_ноте]Скуп система за детекцију и пресретање који комбинују електронско ратовање и кинетичке способности. Ови системи се укрштају унутар мехура који комбинује, шире говорећи, системе дугог, средњег и кратког и веома кратког домета [/ефн_ноте]. Међу овим одбранама налазимо систем С-400 који може да пресретне вектор од 400 км и до висине веће од 50 километара или, до 2030. године, С-500 (500-600 км, висина 180 км и више). Или вектори типа МК-9 Жетелица и МК-4 Глобал Хавк врх на 16 и 000 м респективно и нису скривени.
Ова врста система, у комбинацији са капацитети од офанзивно ометање веома напредна, посебно унутар руске војске, такође има тенденцију да се шири ка све бројнијим актерима који представљају, у различитом степену, претње западним земљама: Кини, Ирану, Турској, Пакистану, итд... Ове страхове потврђују и актуелни догађаја, а Иран је тврдио уништење два МК4 у јуну а последњи пут 08. новембра 2019. Да појаснимо да МК-4 није „потрошна” машина већ платформа високе вредности коју само амерички БИТД може да произведе. То свакако није питање ограничавања на једноставну суперпозицију домета и надморске висине која не би узела у обзир сложеност театра операције, већ радије о утврђивању све већа рањивост ваздушних вектора данас изложена снажној конкуренцији у 3. димензији. Изазов на који су западњаци били непотпуно суочени и припремљени 30 година.
Што се тиче просторне компоненте, претња је другачија и без преседана. Заиста, ако се западњаци неколико деценија нису суочавали са потребом да остваре надмоћ у ваздуху, никада се нису суочили са протест у 4. димензији. Овај спор, који је изразито стратешке природе, историјски је у пуном смислу те речи, јер је у великој мери дело незападне силе, Кине, што је догађај без преседана већ 5 векова. Брзина и интелектуална снага њеног поновног наоружавања су импресивни, о чему данас сведочи организација новог Стратешке снаге за подршку (ФСС).
То је кинеска „свемирска војска“ која окупља све комуникације, обавештајне податке (РОИМ и РОЕМ), гео-позиционирање, могућности праћења/телеметрије. Такође има војно свемирско лансирање и неутрализација/деструкција (кинетика, сајбер и електромагнетика) у 4. димензији. То је плод дубинског проучавања 30 година западног и посебно америчког РетЕк-а[ефн_ноте]РЕТоур д'ЕКСпериенце [/ефн_ноте]. Дизајниран је и за борбу против наших сопствених система док развија архитектуру специфичну за кинеске војне потребе и размишљање.
Ова свемирска сила има посебност имплементирати АСАТ могућности (анти-сателити) веома импозантан. Свакако ова претња није нова, али је значајно порасла за 10 година[ефн_ноте]2007: прво уништење сателита из треће димензије у ниску орбиту од стране Кине. [/ефн_ноте]. Природа тренутне претње без преседана разликује се од пролиферације система противваздушне одбране. Заиста, пресретање у свемиру, проблем којим се ДАМБ бавио још од Хладног рата, је сложен процес. Међутим, изгледа да је Пекинг распоредио сет системи високих перформанси за једва деценију.
Кина је данас способна да удари 130 америчких војних сателита али и цивилне телекомуникационе сателите од којих зависи 4/5 пропусног опсега који користи америчка војска. Тако Кина има Ракете ДН-3 способан да погоди сателите геостационарна орбита. Кинези такође користе балистичку ракету СЦ-19, хибрид морнаричке балистичке ракете ДФ-21 и руског С-400 (за терет). Опремљен ИР и радарским сензорима и дометом од 1700 до 2500 км, СЦ-19 би требало да пресреће векторе у ниским орбитама (од 400 до 1000 км надморске висине) тада одговара оптичким/радарским и електромагнетним обавештајним сателитима. Величина овог арсенала се процењује на око четрдесет вектора, не укључујући ДФ-21 Д, који такође има АСАТ могућности.
Штавише, Кина има коорбитални сателитски системи. Званично намењени за одржавање, њихова употреба се савршено може преусмерити на операције одржавања. неутрализација (саботажа, деорбита, судар, итд.). И даље у оквиру АСАТ борбе, Кина се развија усмерено енергетско оружје коришћењем ласерских технологија (земља-свемир и свемир/свемир) или ХПМ електромагнетног пиштоља. Палета ефектора је веома комплетна и није завршила свој успон снаге. Подржан помоћу детекције, електронског и сајбер ратовања, има отворену намјеру да постигне масивне деструктивне ефекте на западне информационе системе, вјероватно узрокујући акутно трошење особља, платформи и вектора који су ангажовани на театру операција или чак једноставно спречавајући га да се распореди .
Кс37-Б: Амерички одговор на ускраћивање приступа ваздухопловству?
У том контексту долази до изражаја Кс37Б. Ово није чудотворни рецепт, САД остају веома дискретне у погледу своје доктрине будућег запошљавања. Међутим, јединствена комбинација од дрон, шатл и сателитски систем даје му флексибилност употребе способну да смањи трење укључено у системе наоружања који смо видели горе. ТХЕ Ц4ИСТАР систем снаге у позоришту ће се тада наћи заштићеније. Најпредвидљивије могућности Кс37Б тичу се мисија које би могао да изврши у орбити (снабдевање; распоређивање робота за одржавање или саботажу; распоређивање минисателита; распоређивање оружја кинетичке или усмерене енергије, итд.).
Међутим, Кс37Б сугерише да би такође требало да буде у стању да ради у мало коришћеним орбитама, између 80 и 400 км. Обдарен значајном издржљивошћу, КСНУМКС дана при свом последњем слетању 28. октобра 2019. такође је маневарски, што му омогућава да промени орбиту. При томе су његове путање тада непредвидивс[ефн_ноте]Чак и ако је далеко од тога да се не може открити [/ефн_ноте], дефинитивна предност у односу на АСАТ претње док је на превеликој висини да би била забринута због конвенционалне противваздушне одбране. Ако је до сателита тешко доћи из физичких и технолошких разлога, када се савладају решења за телеметрију, надзор, праћење и балистику, они се претварају у изузетно рањива мета, њихове орбите су предвидиве и познате јер су позициониране на класичним путањама, генерално поларно синхрони са сунцем[ефн_ноте]За сателите у ниској орбити[/ефн_ноте].
У недозвољеном позоришту операција, узводно као и као подршка операцијама, овај тип вектора, опремљен одговарајућим сензорима, тада би могао дапрате или чак допуњују чувајте дронове типа ХАЛЕ безбедним у њиховим обавештајним мисијама. Такође можемо посумњати на способност удара ако је Кс37Б био опремљен сакинетички ефектори[ефн_ноте]Овде размишљање има за циљ да буде чисто доктринарно и не узима у обзир правне проблеме настале у вези са балистичким оружјем свемира у оси Свемир-Земља. [/ефн_ноте]. Они би такође могли да се трансформишу у платформу за везе са подацима са Ф-35 и Ф-22. У комбинацији са могућностима фузије података Ф-35, Кс35Б би могао да учествује у флуидизацији иубрзање оперативног темпа. Ово би представљало занимљив корак напред у колаборативне борбе.
На страни сателита, њихова маневарска способност би такође требало да буде у стању да ограничи пролазност сателита изнад мете високе вредности и да буде ослобођена ограничења. законска ограничења прелета, све са смањеном рањивости на АСАТ претње и такође има користи од веће резолуције. Истовремено, с обзиром да су путање и времена поновне посете бројних сателита познати и дељиви, употреба вектора који може да промени орбиту била би ефикасна противмера против камуфлажних или обмањујућих операција, дајући кориснику одређену предност у процесу гађања или надзора[ефн_ноте]Срби су то масовно користили са успехом 1999. године против НАТО-а. Имали су и ефикасно противваздушно покривање. [/ефн_ноте]. Коначно, вероватни губитак сателита у случају сукоба могао би да доведе до губитка капацитета делимично надокнађен вектором типа Кс37Б, преко сопствених сензора или применом замена минисателити из својих држања.
Zakljucak
Лес Сједињене Државе су узеле а унапредити значај на подручју које се, као што смо видели, тешко може сматрати луксузом с обзиром на еволуцију геостратешког и оперативног контекста. Можемо мислити да ће а приори овај тип вектора бити део система који дозвољавају а повећана отпорност снаге ангажоване у операцијама. То такође није једино предвиђено решење. Његове предности могу се комбиновати са другим технологијама као што су лес соларни дронови или друго ваздушни бродови велика надморска висина. Кина већ развија дрон овог типа преко програма „Тенг Јун” и „Шенлонг”. Можемо се кладити да ће ускоро моћи да пређе на фазу „демонстрације“.
Француска такође развија сличан вектор, „ Хиперсонично возило за вишекратну употребу у ваздуху "(ВЕХРА) преко индустријских Дассаулт Авиатион. Овај програм још није приоритет за Генералштаб и за државу, чак и ако остане у припреми, приоритет је „ пасивна одбрана » простора и повећање наших могућности надзора. Ове последње могућности су фундаменталне, али не би требало да губимо из вида ризике који се прете. Поред горе описаних, додатни би био множење вектора типа свемирских дронова у орбити, што онда врло вероватно имплицира повећање директног сукоба у оси свемир-свемир. „Пасивна одбрана“ би се тада брзо показала недовољном. Одакле потреба за предвиђањем.