Од свих војски на свету, ИД је несумњиво једна од најискуснијих у употреби модерних оклопних возила и борбених тенкова у више окружења. Далеко од тога да сматра да ће борбени тенк и ИФВ, мање-више дугорочно, бити замењени копненим беспилотним летелицама, израелска војска је преузела обавезу да развије нову генерацију тешких оклопних возила, пројекат ЦАРМЕЛ.
Покренут пре 3 године, пројекат Цамел има за циљ, прво, да идентификује технолошке блокове који ће бити интегрисани у нова израелска оклопна возила. Овако су 3 највеће одбрамбене компаније у земљи, Елбит Систем, Рафаел и Исраел Аероспаце Индустриес (ИАИ), могле да представе своје технолошке демонстрације у недељу 4. августа, знајући да је, за Генералштаб ИД, то изнад свега. о идентификовању технолошких градивних блокова који ће интегрисати програм, а не о одређивању ко ће бити менаџер пројекта.
Елбит систем и Рафаел представили су системе за визуелизацију од 360° за посаду, први путем слушалица виртуелне реалности који су изведени из слушалица Ф35, а други путем серије екрана осетљивих на додир који окружују посаду, у приступу представљеном као „транспарентна кабина“ . ИАИ, са своје стране, ставља нагласак на аутоматизацију, интегришући технологије из својих програма земаљских дронова. Сваки од представљених система такође интегрише средства сваке компаније, као што су купола ракете Спике и уређај за активну заштиту Тропхи за Рафаела, аутономне извиђачке беспилотне летелице за Елбит и коришћење вештачке интелигенције за ИАИ. Имајте на уму да ће Елбитове виртуелне слушалице за вид такође бити постављене на нову верзију борбеног тенка Меркава Мк4.
Разумемо, дакле, да ће Цамел постати, као и француско-немачки СЦАФ, систем система, који означава приближавање функција тешких оклопних возила и борбених авиона. Док је борбени тенк до данас имао статус наслеђен из великих тенковских битака из Другог светског рата и Хладног рата, вероватно је да сада еволуира ка употреби много ближој том модерном борбеном авиону. Заиста, МБТ постаје концентрат технологија, са вишеструким системима за детекцију и противдетекцију, системима комуникације, команде и тактичке сарадње и неколико система наоружања који омогућавају ангажовање различитих циљева. Од тада је ушао у процес еволуције са циљем да искористи своју тактичку моћ у сарадњи са свим силама у позоришту, у много богатијој схеми него раније.
При томе, тенк наслеђује и „дефекте“ борбене авијације: много веће трошкове набавке и одржавања, сложено одржавање и самим тим нижу расположивост, и много дужу и скупљу обуку посаде. Током 80-их, већина западних посада борбених тенкова били су регрути, обучени за само неколико месеци, са системима који су високо дизајнирани да буду једноставни и приступачни. С друге стране, биће немогуће, у будућности, поверити ЦАРМЕЛ, Т-14 Армату или МГЦС посадама које нису пратиле дуг и ригорозан циклус обуке, ближи циклусу обуке посада авиона АМКС30. или Т72.
Ефикасност ових система неће бити детерминисана њиховим технолошким богатством, већ најбољим компромисом између ових параметара, како би се узео у обзир и критеријум броја, који је у Европи пречесто занемарен последњих деценија. Корисно је запамтити да иако су немачки тешки тенкови Тигар и Кеониг Тигер били несумњиво моћнији, боље наоружани и боље дизајнирани од руских М4 Схерманс и Т34, разлике су чиниле бројке, а не апсолутни квалитет.