Веома дискретни директор Мосада, израелске тајне службе, Јосеф Коен, изјавио је током Херцлијске конференције посвећене безбедносним питањима на Блиском истоку, да су његове службе успоставиле блиске односе са већином сунитских нација, како би разменили и координирали у лице. Ирана, као и уочи развоја Хезболаха у Сирији.
Према његовим речима, Блиски исток би био у јединственој ситуацији у својој историји, када би могао да види настанак разумевања између Срећне државе и земаља сунитског савеза, формираног око Саудијске Арабије и Египта. Ова „прилика“ би била утолико значајнија јер и Сједињене Државе и Русија деле забринутост Израелаца и заливских монархија о могућем иранском војном нуклеарном програму.
Ако Израел данас има дипломатске и војне односе са Јорданом и Египтом, то није случај са осталим сунитским нацијама у Заливу. Међутим, наводно су уложени значајни напори да се успоставе конструктивни контакти са монархијама, са конкретним резултатима, као што је званична посета премијера Нетањахуа Оману у октобру 2018. или посета министра спољних послова Каца Абу Дабију ове недеље поводом самит Уједињених нација о климатским променама, током којег је могао да одржи билатералне састанке са својим арапским колегама.
Иако Техеран то пориче, и Израел и Сједињене Државе сматрају да Иран није поштовао своје обавезе у погледу обогаћивања уранијума и да би сада имао довољно фисионих материјала да започне изградњу нуклеарног оружја. Ова хипотеза би била неприхватљива за Јерусалим који би могао, као што су то урадили 7. јуна 1981. уништивши ваздушним нападом ирачку електрану Осирак, да превентивно интервенише. Али за разлику од онога што је уследило у то време, иранске снаге данас имају значајан капацитет за реаговање, посебно у смислу балистичких пројектила, и могле би да гађају не само хебрејску државу, већ и арапске престонице, као одмазду. Од тада ће споразум који желе Израелци добити свој пуни смисао, тако што ће омогућити координисану акцију свих ваздушних снага које припадају сунитској алијанси, као и израелских ваздушних снага, односно више од 1350 савремених борбених авиона, да истовремено елиминише све локације иранских балистичких и противваздушних ракета. Акција која би, очигледно, била ван домашаја само израелског ваздухопловства.
Овај сценарио би такође имао „врлину“ да не захтева директне америчке интервенције, осим да пружи подршку у смислу обавештајних података и евентуално електронског ратовања, а самим тим и да избегне покретање штетног циклуса у региону. Остаје да се види да ли су, заправо, сунитски народи спремни да учествују у таквој иницијативи, а, с друге стране, каква би била реакција јавног мњења у овим земљама, несклоном савезу, чак и де фацто, са хебрејском државом.
Сунитски савез: Саудијска Арабија, Бахреин, УАЕ, Оман, Кувајт, Египат, Јордан, Мароко.