Када говоримо о могућем раскиду Турске са НАТО-ом и САД, уобичајено је замишљати зближавање Анкаре и Москве, с обзиром на то да ће цасус белли бити набавка система С-400 за отоманске снаге.
Ово, међутим, занемарује напоре пакистанских власти да доведу турске власти да учествују у све чвршћем војном и економском савезу који повезује земљу са Кином. Штавише, у случају интензивног противљења Сједињених Држава и Турске, само би Кина била у стању да економски подржи земљу како би избегла да буде сломљена америчким санкцијама. Пекинг је већ деловао на овај начин, било према Северној Кореји, Русији или Мјанмару. Посебно зато што би Турска, са својом високо стратешком позицијом, представљала идеалан стожер за контролу западног краја новог Пута свиле.
C’est dans ce contexte que la présence de forces turques et chinoises lors du défilé militaire du 23 mars à Islamabad, jours de la fête nationale pakistanaise, prend un sens particulier. D’autant que les autorités pakistanaises verraient d’un bon œil assumer le rôle de coordinateur entre les aspirations orientales et occidentales de cette alliance en construction, dépassant la construction du chasseur JF-17 sino-pakistanais, ou des hélicoptères Attak et corvettes Ada turcs.